Slobodan Todorović iz sela Vlaška kod Mladenovca odlučio je da neiskorišćeni plastenik pretvori u zasad borovnica u vreme dok proizvođači ovog voća još uvek istražuju najbolje načine uzgoja na našem podneblju.
O borovnicama se u Srbiji sve više priča kao o voću koje bi u budućnosti moglo da bude profitabilno za proizvođače. Sve više se i sadi, iako je evidentno da srpski poljoprivrednici nemaju mnogo iskustva sa gajenjem borovnice.
I dok ostali još uvek plaćaju danak neiskustvu i isprobavaju da li je bolji način u hidroponici ili u zemlji, mladi Slobodan Todorović iz sela Vlaška kod Mladenovca, odlučio je da ode korak dalje. Eksperimentalno je zasadio borovnicu pod plastenikom.
Todorović se inače bavi živinarstvom, a na imanju je imao jedna slobodan plastenik, pa je odlučio da okuša sreću.
"Nisam nigde video borovnicu pod plastenikom, a imao sam jedan koji nije bio zauzet i nisam hteo da baš bude bez ičega. Pošto mi od toga ne zavisi egzistencija, a o borovnici svi pričaju, rešio sam da probam. Imam trenutno 280 sadnica na površini od 300 kvadratnih metara. Zasad je u trećoj godini", kaže Todorović.
Eksperimentisanje u slobodnom plasteniku
On je na banku zasadio sortu djuk i uveo sistem za navodnjavanje. U bankovima je, tvrdi Todorović, odgovarajući supstrat i đubriva koja se tope na određenoj temperaturi.
Da li je u pravu, saznaće već sledeće godine. Kaže da se za eksperimentisanje odlučio baš zato što svi tvrde da borovnica mora da bude žbun. U ovu avanturu upustio se uz pomoć iskusnog poljoprivrednog tehničara i svog komšije Radoslava Jovanovića.
Sledili primer iz Nemačke
Obojica su istražujući o ovoj temi naišla na stabla borovnice u Nemačkoj stara po 60 i više godina, čiji je prečnik stabla svega desetak centimetara, a visina biljke do 2,5 metra.
"Igrom slučaja smo naišli na taj podatak i u razgovoru sa njim video sam da je raspoložen da probamo. Dakle, borovnica ne mora da bude žbun. Kod žbunastog načina uzgoja, biljka je prepuštena sama sebi, a na ovaj način želimo da dokažemo da se njen rast i razvoj može strogo kontrolisati pravilnog rezidbom. Tako mi određujemo šta će gde biti na biljci. Ceo posao trebalo bi da rezultira solidnim prinosima. Razmak između biljaka je 80 centimetara, a prored 1,5 metar", kaže Jovanović, koji se decenijama profesionalno bavi rezidbom.
Tagovi
Autorka
