Slobodan Todorović iz sela Vlaška kod Mladenovca odlučio je da neiskorišćeni plastenik pretvori u zasad borovnica u vreme dok proizvođači ovog voća još uvek istražuju najbolje načine uzgoja na našem podneblju.
O borovnicama se u Srbiji sve više priča kao o voću koje bi u budućnosti moglo da bude profitabilno za proizvođače. Sve više se i sadi, iako je evidentno da srpski poljoprivrednici nemaju mnogo iskustva sa gajenjem borovnice.
I dok ostali još uvek plaćaju danak neiskustvu i isprobavaju da li je bolji način u hidroponici ili u zemlji, mladi Slobodan Todorović iz sela Vlaška kod Mladenovca, odlučio je da ode korak dalje. Eksperimentalno je zasadio borovnicu pod plastenikom.
Todorović se inače bavi živinarstvom, a na imanju je imao jedna slobodan plastenik, pa je odlučio da okuša sreću.
"Nisam nigde video borovnicu pod plastenikom, a imao sam jedan koji nije bio zauzet i nisam hteo da baš bude bez ičega. Pošto mi od toga ne zavisi egzistencija, a o borovnici svi pričaju, rešio sam da probam. Imam trenutno 280 sadnica na površini od 300 kvadratnih metara. Zasad je u trećoj godini", kaže Todorović.
Eksperimentisanje u slobodnom plasteniku
On je na banku zasadio sortu djuk i uveo sistem za navodnjavanje. U bankovima je, tvrdi Todorović, odgovarajući supstrat i đubriva koja se tope na određenoj temperaturi.
Da li je u pravu, saznaće već sledeće godine. Kaže da se za eksperimentisanje odlučio baš zato što svi tvrde da borovnica mora da bude žbun. U ovu avanturu upustio se uz pomoć iskusnog poljoprivrednog tehničara i svog komšije Radoslava Jovanovića.
Sledili primer iz Nemačke
Obojica su istražujući o ovoj temi naišla na stabla borovnice u Nemačkoj stara po 60 i više godina, čiji je prečnik stabla svega desetak centimetara, a visina biljke do 2,5 metra.
"Igrom slučaja smo naišli na taj podatak i u razgovoru sa njim video sam da je raspoložen da probamo. Dakle, borovnica ne mora da bude žbun. Kod žbunastog načina uzgoja, biljka je prepuštena sama sebi, a na ovaj način želimo da dokažemo da se njen rast i razvoj može strogo kontrolisati pravilnog rezidbom. Tako mi određujemo šta će gde biti na biljci. Ceo posao trebalo bi da rezultira solidnim prinosima. Razmak između biljaka je 80 centimetara, a prored 1,5 metar", kaže Jovanović, koji se decenijama profesionalno bavi rezidbom.
Tagovi
Autorka
Biljana Nenković
Sladak rod borovnice Dragana Grujića, ali cena ostavila "gorak ukus"
Još nije kasno za sadnju jagoda u plastenicima: Ne sme se unositi stajnjak
Dobar rod jabuka Gorana Stoiljkovića - evo, kako je to postigao
Nakon što opadne lišće, podmladite voćke i produžite im vek
