Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgajanje jagode
  • 12.04.2022. 07:30

Uzgoj jagoda: Kako do većeg prinosa?

Osnovno pitanje koje se nameće kod ovog uzgoja je koliko će vam biljaka biti potrebno. Šta raditi kako bi dobili krupne, zdrave i sočne plodove?

Foto: Depositphoto/york010
  • 192
  • 24
  • 0

Jagode su najraniji voćni plodovi koje beremo, ali da bi postigli dobar rod kvalitetnih i ukusnih plodova potrebno je ispoštovati neke zahteve.

Najčešće se uzgajaju jednorodne jagode koje plodove daju u jednom terminu tokom dve ili tri nedelje. Drugi tip koje uzgajamo su dvorodne. One daju veći rod na početku sezone i drugi u jesen kada su plodovi sitniji i ima ih manje. Treći tip su stalnorađajuće koje formiraju plodove tokom cele vegetacije. Njihova prednost je dostupnost tokom vegetacionog perioda, a mana mali prinos.

Koliko će vam biljaka biti potrebno?

Osnovno pitanje koje se nameće kod ovog uzgoja je koliko će vam biljaka biti potrebno. Za umerenu konzumaciju će biti dovoljno minimalno šest do maksimalno deset biljaka, pod uslovom da se o njima brinete i da cvetovi ne stradaju od mraza koji može da potpuno uništi rod. Petočlanoj porodici će odgovarati broj od 30 do 40, a ako planirate pravljenje slatke zimnice, minimalno zasadite 60 biljaka. Ovi podaci se odnose kada biljke rastu, razvijaju se i plodonose u optimalnim uslovima.

Kako se brinuti o jagodama?

I pored toga što nisu preterano zahtevne, potrebno je da zasad redovno održavamo. Ako smo posadili kvalitetan sadni materijal na odgovarajuće mesto, biće neophodno da malčiramo gredicu, uklanjamo stolone (brkove), obezbedimo adekvatnu snabdevenost biljnim hranivima i vodom, obavljamo zaštitu od bolesti i štetočina.

Malčiranje površine na kojoj uzgajamo ovo voće ima čitav niz pozitivnih efekata, ali su prisutne i mane. Malč će sprečiti zakorovljenost parcele, suvišno isparavanje vlage iz zemljišta tokom vrelih dana, plodovi neće biti zaprljani zemljom i biće manja pojava bolesti koje se vezuju za kontakt ploda sa zemljom.

Za malčiranje se koriste različiti materijali (Foto: Bigstockphoto/enrouteksm)

Kao malč možemo koristiti različite materijale. Mogu se kupiti folije ili možemo koristiti prirodne materijale: seno, slamu, suvo lišće, karton, prosušenu pokošenu travu. Nedostatak se može ispoljiti i kada su u pitanju jagode. U njega se mogu naseliti miševi, mravi ili puževi koji nanose štete usevu.

Zašto se uklanjaju stoloni?

Jagode se vegetativno razmnožavaju stolonima (brkovima ili bikovima) na kojima se formiraju nove biljke. Oni troše hranjive materije i oduzimaju ih od plodova kojih će biti manje, biće sitniji i manje ukusni ako ostavimo da se neometano razvijaju.

Najbolje je iz proizvodnog zasada uklanjati sve stolone kako bi osigurali visok rod, a za dalje razmnožavanje imati posebnu gredicu. Tako nećemo iscrpljivati jagode koje uzgajamo zbog plodova. Njihovo uklanjanje je jedan od preduslova za formiranje krupnih plodova. Ne čupamo ih kako ne bismo oštetili živiće. Potrebno ih je makazama, najbolje voćarskim, odseći na udaljenosti od 10 cm od matične biljke.

Prilikom prolećnog čišćenja uklanjaju se svi sasušeni, stari listovi i oni sa simptomima oboljenja (pegavost listova). To će omogućiti plodovima da dobiju dovoljno sunčeve svetlosti, biće intenzivno obojeni i slađi.

Optimalna prihrana useva i zalivanje

Dodavanje biljnih hraniva je od izuzetne važnosti za postizanje visokih prinosa. Obavlja se tri puta kod jednorodnih sorti: pre ili tokom cvetanja, u periodu plodonošenja i posle berbe. Nikada ne treba forsirati ishranu azotnim đubrivima, jer ćemo tako podstaknuti formiranje većeg broja stolona. U toku cvetanja i plodonošenja biće neophodni fosfor, kalijum, magnezijum i drugi minerali koji potpomažu formiranje i dozrevanje plodova.

One su veliki potrošač vode, ali im ne odgovara kada je zemljište prevlažno. Suša će biti uzrok sitnih plodova, a više vlage može dovesti do pojave botritisa i trulenja. Nabolje je zalivanje sistemom kap po kap, jer ne stvara zabarenost.

Jagode su veliki potrošač vode (Foto: Depositphotos/ADragan)

Zalivanje obavljati rano ujutro ili kasno uveče. Po biljci je potrebno obezbediti zalivnu normu od 0,5 do 0,8l. Obično se zalivaju jednom u sedmici, a u periodu cvetanja i zrenja plodova jednom u pet dana.

Zaštita od bolesti i štetočina

Kao i druge biljne vrste i jagode imaju bolesti i štetočine koje mogu da umanje prinos, kvalitet plodva ili izazvati potpuno propadanje useva. Najveća pažnja se pridaje preventivnim merama i pravovremenom tretiranju. U našim uslovima na njima se najčešće javlja pegavost listova, pepelnica, botritis plodova i uvenuće. Od štetočina veoma često možemo se susresti sa jagodinim cvetojedom, lisnim vašima i grinjama.

Tretiranje useva se obavlja hemijskim, bakarna sredstva pre cvetanja i druga, prirodna sredstva. Beli luk kada se uzgaja na gredici gde rastu jagode sprečava pojavu mnogih štetočina i bolesti, posebno botritisa.

Komšije u vrtu: Idealno je saditi biljke sa plitkim korenjem pored onih sa dubokim

Imaćete manje problema kada su bolesti i štetočine u pitanju, ako jagode svake tri godine obnovite, odnosno posadite mlade živiće na novoj lokaciji. To će doprineti i obilnijem rodu, jer stari imaju manji rodni potencijal.


Povezana biljna vrsta

Jagoda

Jagoda

Sinonim: - | Engleski naziv: Strawberry | Latinski naziv: Fragaria L.

Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). U plodu se nalazi oko 60 % vode,  može biti i do 12 % šećera kao i vitamina C od 24 - 97 mg %. Cveta više puta... Više [+]

Tagovi

Jagoda Gajenje jagode Visok prinos Uzgoj jagoda Navodnjavanje jagoda Malčiranje jagoda Razmnožavanje


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Hrana i lek Zašto bi trebala kopriva češće da se nalazi na našim trpezama? Sadrži velike količine gvožđa, vitamina C, vitamine B kompleksa kao i nekoliko različitih minerala. Poseduje antibakterijska, antivirusna, protivupalna, diuretička s... Više [+]