Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Jagoda
  • 21.05.2021. 16:00
  • Srednjobanatski okrug, Vojvodina, Ečka, Zrenjanin

Uzgoj jagoda: Treba biti psihički i finansijski pripremljen zbog mogućih gubitaka

Na pitanje za savet koji bio, sada već kao iskusan proizvođa jagoda, dao onima koji se premišljaju, Aleksandar Bugar iz Ečke je rekao da je najbolje biti pripremljen i psihički i finansijski, jer uvek je sve u igri i opasnost od gubitka uvek postoji.

Foto: Aleksandar Bugar
  • 392
  • 83
  • 0

Prvi pouzdani znak da je proleće definitivno stiglo jesu jagode koje se pojave u ponudi i na pijaci i u prodavnicama. O onima kojima je upravo ovo voće najdraže ne treba ni govoriti. Jedan od onih koji jagode smatra najlepšim voćem jeste Aleksandar Bugar iz Ečke kod Zrenjanina, iskusni voćar koji je rešio da se posveti i ovom ukusnom crvenom vesniku proleća.

"U poljoprivredi sam praktično od malena, jer sam rođen i odrastao u porodici koja se bavila poljoprivredom, najviše ratarstvom. Pre nekih 15 godina voćarstvom sam, pored ratarstva, počeo da se bavim sasvim slučajno, ali mi se zaista dopalo da se brinem o voćkicama", priznaje Bugar.

U voćnjaku od dva lanca Bugar je gajio kajsije, trešnje, kruške i vinovu lozu, a ubrzo je shvatio da je teško biti posvećen i ratarenju i voćarstvu, te je zarad ove druge grane poljoprivrede ratarske njive dao u zakup.

"To je tada bila dobra odluka, ali sam se desetak godina kasnije susreo sa različitim problemima. Sve teže sam nalazio radnu snagu, posebno za berbu i rezidbu kajsija i trešanja, a onda je počela i kajsija da me brine. Nekoliko godina u nizu smrzavala je u cvetu, i na kraju sam rešio da pokušam sa nekim drugim voćem."

U proizvodnju jagoda bez iskustva

Izbor je, naravno, pao na jagode, budući da i sam sagovornik pripada onima koji upravo u ovom voću naročito uživaju. Činjenica da opstaje u gajenju potvrđuje da se nije pokajao.

Kupio njivu i krenuo sa proizvodnjom jagoda

"Jagoda mi je bila interesantna, za mene je ona najlepše voće na svetu, a dolazi prva u proleće, pa je svi jedva čekaju. I to je bio jedan od argumenata za uzgoj baš ovog voća, smatrao sam da neću imati problema sa prodajom. Tako da sam kupio njivu pored beogradskog puta, neposredno pored mog sela i ušao u proizvodnju jagoda, praktično bez ikakvog iskustva", kaže naš sagovornik.

Ne brine o plasmanu

Kako obično biva u početku: uzgoj podrazumeva i veliki rad, svakodnevni trud, ali i ogromno ulaganje. Sa tim se susreo i sagovornik kada se odlučio za uzgoj voća koje je dotad samo jeo. Tako je i uvideo kako stoje stvari u procesu od ideje do realizacije.

"Nabrojaću samo neke od poslova koji se podrazumevaju kada je reč o ovom voću. Počinje se bušenjem bunara, potom slede prihrana, priprema zemljišta, postavljanje sistema za navodnjavanje, postavljanje folija. Zatim sađenje, kopanje trave, redovna prihrana jagoda kroz sistem za navodnjavanje, prihrana preko lisne mase, skidanje starog lišća, kidanje izdanaka u više navrata, zaštita od bolesti... dug je i skup do berbe."

Dug je i skup proces do berbe

Proizvođač iz Ečke jagode gaji na otvorenom i ovaj sistem je finansijski bolje rešenje u odnosu na druge sisteme gajenja, jer uloženo može da se vrati već u prvoj godini berbe - osam meseci nakon sadnje. Bugar ima tu sreću da sav rod prodaje odmah posle branja, takoreći "sa njive". Samim tim jedan je od onih proizvođača koji ne moraju posebno da brinu o plasmanu.

"Za prodaju i odnos proizvođača i kupca cena je uvek subjektivna stvar. Kupcima je uvek skupo, prodavcima uvek jeftino. Oduvek je tako bilo, uvek će i biti. Ukoliko se jagode uvoze iz Grčke, Turske, Albanije, koje su sumnjivog kvaliteta, onda je cena naših jagoda niža. Razliku u kvalitetu i ukusu ne vredi ni komentarisati", kaže naš sagovornik.

Najranije i najukusnije sorte

Ipak, sagovornik je svestan da je platežna moć naših kupaca niska, pa otuda i kupuju povoljnije proizvode koje sebi mogu da priušte. Svejedno, porodicu Bugar to ne sprečava da da sve od sebe kako bi proizveli i ponudili kvalitetne plodove. Posao obavljaju zajedničkim snagama: Aleksandrova supruga, zet, dve ćerke i Aleksandar.

"Ove godine kod nas su zastupljene sledeće sorte: kleri, džoli, roksana, sibila, zenga zengana, aprika i rumba. Najranije su kleri i džoli, roksana je najveća, dok aprika i rumba najlepše i najviše mirišu. Sibila je, nema tu sumnje, najlepša, dok je zenga zengana najslađa, ali mekša od drugih sorti", dobili smo uputstvo o sortama.

Prve godine, Bugar je imao plantažu od oko 35 ari, dok sada imaju oko 25, što je ukupno oko 10.000 sadnica. Poslednjih godina vremenski uslovi otežavaju posao poljoprivrednicima, a posebno je bilo teško jagodarima.

Uzgajaju kleri, džoli, roksana, sibila, zenga zengana, aprika i rumba

"Vreme nam nije naklonjeno, definitivno. Svake godine imamo bar po jedan mraz u toku cvetanja i obilje kiša u toku berbe. Ove godine smo svakako planirali proširenje plantaže na 80 ari. Zemljište je nađubreno, prihranjeno, samo čekamo povoljno vreme da se pripremimo i počnemo sa sadnjom novih živića jagoda."

Na pitanje za savet koji bio, sada već kao iskusan proizvođa jagoda, dao onima koji se premišljaju, sagovornik je rekao da je najbolje biti pripremljen i psihički i finansijski, jer uvek je sve u igri i opasnost od gubitka uvek postoji.

"Najbolje je početi na manjoj površini i dobro se finansijski pripremiti, potkovati znanjem i mentalnom snagom. Sa jagodama nema planiranja za sutra. Uvek se radi danas, a rizik je veliki. Proizvodnja jagoda na otvorenom je hazarderski posao. Čovek mora da bude psihički spreman na mogućnost da zbog vremenskih prilika odnosno neprilika za nekoliko sati izgubi sve što je uložio", kaže Bugar i dodaje da bi mu teško palo da izgubi sve, a uložio je puno, ponajviše ljubavi.


Foto prilog


Tagovi

Proizvodnja jagoda Proces Proizvodnje Ulaganje Gubici Aleksandar Bugar


Autorka

Aleksandra Idvorjan

Više [+]

Zaljubljenik u književnost, zelenilo proleća, vrelinu letnjeg sunca i reku Tisu.