Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Divlja breskva
  • 09.04.2022. 10:00

Vinogradarska breskva i važnost očuvanja starih sorti

Starinske sorte voća u ovo vreme klimatskih ekstrema i poskupljenja hrane na policama trgovačkih centara opet dobijaju na važnosti. Vinogradarka polako izlazi iz zaborava.

Foto: Vesna Mijat
  • 139
  • 39
  • 0

Promene klime sve su brže i lako uočljive. Izrazito su vidljive tokom zime i ranog proleća u kontinentalnim krajevima. Zimske temperature traju kraće i uz drastično manje padavina. Sneg je sve ređa pojava u nizijskim predelima. Prelazna godišnja doba sve su manje uočljiva, a u našim krajevima se smenjuju dugotrajna sušna i poplavna razdoblja. Mnoge visokoproduktivne poljoprivredne kulture su ugrožene, ali starinske sorte čini se, bolje podnose nepovoljne uslove rasta. 

Domaćim starinskim sortama voćaka je potrebno duže vremena za stvaranje prvog roda, ponekad rode svake dve godine, pa stvaraju manje prinosa, neke kratko žive, ali postoje i one dugovečnije (ponekad dožive i više od 100 godina). Ovakvi voćnjaci cenjeni su kao izvor svežeg netretiranog voća, ali i zbog velike biološke raznolikosti prisutne flore i faune.

Od ključne je važnosti pažnju posvetiti nestajanju prirodnih oprašivača

Stare sorte voćaka pogodne su za organski uzgoj. Otpornije su na ekstremne klimatske prilike i štetočine. Daju stabilan rod u različitim klimatskim prilikama. Ulaganja u proizvodnju su manja i jedini problem predstavlja kraći vek skladištenja takvih plodova. Za plasman ovih proizvoda je potrebno organizovati kratke lance snabdevanja svežim voćem.

Vinogradarka

Vinogradarsku breskvu danas nalazimo mestimično u vinogradima i okućnicama, ali njeni plodovi nisu cenjeni. Moderni potrošači su stekli naviku konzumiranja krupnih, crvenkastih, uniformisanih plodova plemenitih sorti breskve koji često u trgovine dolaze još nezreli i tvrdi. Istovremeno, nezainteresovano će prolaziti pokraj ploda vinogradarki gazeći po onima koje su pale sa otežalih grana.

Vinogradarska breskva, pojam je koji označava podvrstu breskve, a ne biljku i plod tačno definisanih karakteristika. To su voćke stablašice niže rastom, iako pojedine vrste mogu da porastu i do sedam, osam metara visine. Kako ne zahtevaju mnogo mesta za razvoj krošnje, nalazimo ih u krajevima vrtova i vinograda, kao i u živicama. U rano proleće često ih uočavamo kako cvetaju gusto razvijenim ljubičasto-rozim cvetovima koji privlače pčele. Razvijaju vrlo fino granjanje i veliki broj cvetova, a time i plodova. Samooplodne su. Otpornije su na bolesti i štetočine od plemenitih vrsta, a kako se razmnožavaju semenkom među njima postoje brojne međusobne razlike u vremenu sazrevanja, boji kožice i mesa, dlakavosti i aromi. Stariji stanovnici ruralnih područja još je vole zbog punoće ukusa, profinjene arome.

Plod ove breskve je niske energetske vrednosti i u dostupnoj literaturi se spominje zanimljivost da kada se ubere u nezrelom stanju on još zre poput drugog voća, ali nivo šećera u plodu ostaje isti. Plodovi su male do srednje veličine, a zavisno od genotipa neki su svetlo-žuti prošarani crvenim mrljama, dok su drugi crvenkasti kad sazriju. U kontinentalnim područjima česta je vinogradarka niska rastom, razgranate krošnje sa sitnim bledim plodovima, svetlog mesa. U primorskim krajevima pamte jako mirišljavu vinogradarku tvrđih crvenkastih plodova. Takve breskve su aromatične, ali znatno manje slatke nego što se inače predpostavlja za ovu voćku. Njeni plodovi su prikladni za svežu konzumaciju, ali i za kompot, džem, voćne rakije ili likera. Razlikuju se i vremenom dozrevanja pa iako često cvatu među najranijim voćem (još u martu), različiti genotipovi dozrevaju od leta do jeseni zavisno od vrste. 

Neke dozrevaju kad i grožđe. Poznate su vinogradarke kojima meso ploda ne tamni nakon branja, a dok druge nemaju crvenkastu boju uz košticu. Plodovi im često nisu baš privlačni. Vole sunce i toplotu, i otporne su na većinu štetočina pa i na kovrčavost lista. Mogu se saditi direktno u zemlju ili u tegle pa nakon toga kao sadnica u tlo.

Podizanje svesti o važnosti očuvanja starih sorti

Šire područje Balkanskog poluostrva poznato je svojoj velikoj bioraznovrsnosti. Zbog mnogo različitih staništa, vrsta krajolika kao i mikroklimatskih uslova vrste su se morale prilagoditi na te specifične uslove, stvarajući nove prilagođene varijetee. Ovaj prostor stoga, obilovao je autohtonim vrstama. Nažalost, od 60-ih godina prošlog veka, profit je usmeren na podizanje komercijalnih zasada koji su sve samo ne samoodrživi. Uz to, i trend iseljavanja iz sela dovodi do napuštanja uzgoja starinskih sorti i one bivaju prepuštane zaboravu.

I danas je nalazimo mestimično u vinogradima i okućnicama

Postoje države koje rade na selekciji svojih vinogradarki (Nemačka, Mađarska, Kina).

Kod nas je I. V. Bakić radila doktorat 2016. godine na temu karakterizacije genotipova vinogradarke u kojem je upoređivala karakteristike čak 75 različitih genotipova. Sistematizovane su u sedam srodnijih grupa, ali i dalje su pokazivale ogromne morfološke razlike i to najviše u bujnosti stabla, obliku krune, gustoći pupoljaka, i druge. Tim radom su izdvojene potencijalno zanimljive vinogradarske za selekcijski rad na razvoju stonih sorti. 


Tagovi

Vinogradarska breskva Vinogradarka Starinska sorta Voćka stablašica Biodiverzitet Organski uzgoj


Autorka

Vesna Mijat

Više [+]

Vesna je agronom po struci. Iza sebe ima bezbroj različitih poslova, a još je toliko drugih interesuje. Gaji koke i koze. Ima plastenik s povrćem, košnice i voćnjak. Ne želi da oda koliko ima godina. Njen moto glasi: “Jedini neuspeh u životu je ne pokušati!”

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Berba malina u selima podno Rudnika polako se privodi kraju, prinos i kvalitet opravdali očekivanja voćara a cena od oko 500 dinara za kilogram opravdala uloženo i donela berićet ovdašnjim seljanima. Zbog sve bolje cene podižu se i novi zas... Više [+]