Voću preti mraz, pripremite se za odbranu

Voćke su već sad, u zavisnosti od sorte, u fazi cvetanja do faze otvaranja pupoljka. Rane sorte breskvi, višanja i trešanja procvetale su dok su rane sorte krušaka i šljiva u fazi otvaranja listića pupoljka do listanja. Kod jabuka prisutna je 'roza pupoljaka' i otvaranje listova oko pupoljka. 

Najava hladnijeg vremena - usevi pogođeni štetočinama

Od nedelje, 22. marta, do kraja perioda prognozira se hladnije vreme mestimično sa kišom, na planinama sa snegom. Ovakva prognoza može povećati osetljivost pupoljaka na niske temperature.

Prvi način borbe - sistemima za orošavanje

U Srbiji se do 21. marta očekuju hladna jutra sa slabim i umerenim mrazem u prizemnom sloju vazduha, a ponegde u Centralnoj i Južnoj Srbiji i na dva metara visine. Tokom dana bi bilo pretežno sunčano i toplije, sa maksimalnom dnevnom temperaturom iznad višegodišnjeg proseka, prognoze su Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ako ne bude baš niskih temperatura, od -5 i niže, možda voćari mogu da spasu zasade. Prvi način borbe je orošavanje voća, a sisteme za orošavanje mogu se nabaviti u registrovanim rasadima u Srbiji. 

Radi se o tome da se sitnim kapljicama vode, u vidu vodene pare stvara led na površini pupoljka. Prilikom orošavanja oslobađa se toplota i ispod leda pupoljak je zaštićen, a oko njega temperatura je u minusu. Problem je što se mora neprekidno prskati voćka kada temperatura u voćnjaku padne na nula stepeni, sve do dva sata od prestanka mraza. Ako je led oko pupoljka proziran uspeli ste, ako je led belkast, pupoljak se smrzao. Za orošavanje je potrebno mnogo vode, oko 40 kubnih metara vode po satu prskanja.

Dimljenje, aminokiseline i frostbusteri

Drugi način je dimljenje voća; koriste se automobilske gume, grane, slama, piljevina. Na osnivu mog iskustva, najbolje je upotrebiti bale slame. Poželjno je da budu četvrtaste, koje se prvo pokvase vodom i zapale. Tako se stvara gust dim koji može da zaštiti voćke do temperatura od -3 stepena. Pomaže i dimljenje piljevinom ili granama, ali one nemaju gust dim kao slama. 

Treći način je primena aminokisellina koje se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama, a pomažu voćkama da sintetizuju aminokiseline bez gubljenja sopstvene energije, koju mogu da preusmere na nešto drugo. U ovom slučaju, na mraz. Nije dobro ako se primene, do šest sati do mraza jer to nije dovoljno da se usvoje od strane voćaka. Najbolje ih je primeniti dan do dva pre mraza. Dovoljno je jedna do dve litre po hektaru. 

Četvrti način su frostbusteri koji oslobađaju topao vazduh ali, kao i sisteme za orošavanje, malo voćara može sebi da ih priušti.

Dodatni problem je što će, po svemu sudeći, mraza biti više jutara zaredom. Međutim, s obzirom na neverovatan rodni potencijal zasada, u ovoj godini, vredi se boriti i pokušati zaštititi voće. Država verovatno nema dovoljno novca za odštetu. Ako ga i izdvoji, to nisu iznosi dovoljni za nadoknadu šteta izazvanih mrazom. Zato ne računajte ni na kakvu pomoć već uzdajte se u sebe i borite se.