• Tehnologija uzgoja borovnice
  • 07.05.2018. 14:00

Voda - kritična tačka u gajenju borovnice

Pre podizanja zasada borovnice najvažnije je uraditi analizu kvaliteta vode. Ako voda nije podesna za navodnjavanje, proizvodnja borovnice je gotovo nemoguća.

Foto: Pixabay / PublicDomainPictures
  • 3.583
  • 200
  • 0

Poslednjih godina u našoj zemlji povećana je zainteresovanost voćara za uzgoj borovnice. Dva su osnovna razloga za to. Moguća zarada i dugoročna perspektiva plasmana plodova. Sa druge strane, mnogo je kritičnih tačaka u ovoj proizvodnji. Improvizacije nedvosmisleno dovode do pada kvaliteta, pa plodovi na ino tržištu ne mogu da postignu, očekivanu, visoku cenu. Jedna od najznačajnijih kritičnih tačaka u ovoj proizvodnji je kvalitet vode za navodnjavanje borovnice.

U Srbiji većina vode nije pogodna za navodnjavanje borovnice

Upućeni kažu da je bolje imati lošu zemlju za uzgoj borovnice, nego nekvalitetnu vodu. Ovom problematikom intenzivno se bavi Srđan Dragojević iz firme Virginia d.o.o. Konstatuje da u Srbiji većina vode nije pogodna za navodnjavanje borovnice.

"Prva stvar na koju bi potencijalni proizvođači morali da obrate pažnju, pre podizanja zasada, je elektroprovodljivost vode. Meri se uređajem koji se zove EC metar. Što je u vodi više soli lakše i brže će provoditi struju. Ukoliko je EC vrednost niska, možemo pretpostaviti da je voda za navodnjavanje dobra", objašnjava Dragojević.

Dragojević kaže da ako je EC vrednost visoka. To ukazuje da u vodi mogu biti korisni elementi poput kalcijuma i magnezijuma, ali najčešće ima bikarbonata koji predstavljaju veliki problem u proizvodnji. Takođe, može biti vrlo nezgodnih elemenata poput natrijuma i hlora. Uglavnom, ako je provodlivost do 500 mikro simensa (µS) može se reći da je to odlična voda za navodnjavanje. Od 500 do 700 (800) je dobra voda, a ako je preko 800, rizik za proizvodnju borovnice je dosta veliki.

Obratiti pažnju na natrijum i hlor

Naš sagovornik kaže da natrijum dovodi do zaslanjenosti vode. Drugi problem je što se on veže za zemljišne agregate i teško ga je istisnuti. Ako ima mnogo natrijuma u vodi, možda je najbolje odustati od uzgoja borovnice. Gornja granica sadržaja natrijuma u vodi pogodnoj za navodnjavanje borovnice je 60-70 ppm (part per milion). Drugačije rečeno - grama u hiljadu litara vode.

"Ako imate preko 70 grama u 1.000 litara vode za navodnjavanje, ona je nepodesna za navodnjavanje borovnice. Natrijum će se vezati za zemljište i gušiće biljku. Pored njega morate obratiti pažnju i na hlor. Manje je opasan od natrijuma, zato što može da se ispere. Kada se nakupi hlor u zemljištu, potrebno je primeniti dva do tri puta veću količinu vode da bi ga isprali", kaže Dragojević.

Srđan Dragojević
Dragojević: Bolje je imati lošu zemlju za uzgoj borovnice, nego nekvalitetnu vodu (Foto: Đorđe Simović)

Kada je hlor u pitanju, Dragojević upozorava na to da proizvođači moraju pažnju da obrate na đubriva. Kaže da su jeftina đubriva bazirana na kalijum-hloridu i da bi ih trebalo izbegavati u proizvodnji borovnice. Problem je i to što kod nas ne postoji zakonska obaveza da se hlor deklariše na džakovima, pa proizvođači praktično i ne znaju koliko hlora unose u zemljište đubrenjem. U EU se sve ispod 2% smatra bezhlornim đubrivom. Dragojević kaže da se na našem tržištu mogu pronaći đubriva sa 20% hlora, što je za borovnicu nepodnošljivo.

Ostali elementi

Kalcijum i magnezijum su bitni elementi za biljku. Ono što je dobro jeste da naše vode često imaju dosta kalcijuma i magnezijuma, pa potrebe za dodavanjem kroz đubriva nisu velika. Da bi se znalo koliko je tačno potrebno dodati kroz đubriva, neophodno je da proizvođači urade analizu vode. Analizom se utvrđuju vrednosti pH, EC, natrijuma, hlora, kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata. Tek nakon analize vode stručnjaci mogu dati preporuku za prihranu.

Dragojević kaže da borovnica preferira amonijačni oblika azota. Bor je mikroelement koji je dobar za cvet. Ali suvišak ovog elementa može biti toksičan za biljku. Borovnici su potrebni i mangan i cink. Dobro je da ih ima u fungicidima u ditiokarbamatima (Antrahol, Mankozeb) kada se radi zaštita bilja. U ovoj proizvodnji je bitno da borovnica ne pati od nedostatka gvožđa, bakra i sulfata.

Borovnica za svoje uspevanje zahteva kiselu sredinu.

pH vrednost u zemljištu najlakše je kontolisati pomoću ekstraktora. Ova vrednost je veoma bitna za proizvodnju borovnice. Vrednost 7 je neutralna. Manja je kisela sredina, a veća je alkalna. Vrednost pH je uzrokovana bikarbonatima u vodi. Borovnica za svoje uspevanje zahteva kiselu sredinu.

Kako da odredite i poboljšate pH vrednost zemljišta 

"Da bismo oborili pH vrednost, moramo dodavati kiselinu u vodu kako bismo neutralisali bikarbonate. Nebitno je da li je reč o azotnoj, sumpornoj ili fosfornoj kiselini. Dakle, vodonikov jon iz kiseline reaguje sa bikarbonatima i na kraju dobijemo vodu i ugljen-dioksid. To je suština obaranja vrednosti pH", kaže Dragojević

Nepravilno navodnjavanje i nepravilna prihrana predstavljaju neke od najčešćih grešaka u intenzivnoj proizvodnji. Proizvođači koji ulože značajan kapital u proizvodnju borovnice, trebalo bi da kupe i ekstraktor, koji se koristi za kontrolu prihrane, kao i tenziometar za kontrolu navodnavanja.


Povezana biljna vrsta

Borovnica

Borovnica

Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.

Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u... Pročitaj više »

Tagovi

Borovnica Voda Navodnjavanje Bikarbonati Minerali ph vrednost


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi