Vreme je glavni krivac za ovogodišnji rod i kvalitet šljiva, ali šta je sa cenom?

U toku je berba šljive u Topličkom okrugu, a otkupna cena ove godine kreće se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Pored višnje, šljiva je jedna od najzastupljenijih voćnih vrsta u ovom kraju naše zemlje i zauzima preko 7.000 ha proizvodne površine. Od svih sorti najviše se gaji stenlej čije proizvodne osobine pogoduju ovom podneblju.

S obzirom na nespecifične vremenske uslove ove godine, kako zbog kasnih prolećnih mrazeva, tako i zbog obilnih kiša u periodu cvetanja i razvoja lisne mase, u većem delu Topličkog okruga smanjen je prinos i kvalitet šljive.

Prema rečima koordinatora Prognozno-izveštajne službe iz Poljoprivredne stručne službe Prokuplje Nikole Milenkovića, pored obilnih kiša, krajem maja dobar deo Topličkog okruga bio je pogođen i gradom što je dodatno smanjilo rod i kvalitet ploda.

"Usled čestih kiša u fenofazi cvetanja i nemogućnosti blagovremene primene fungicida, na pojedinim lokalitetima došlo je do pojave monilioze koja je u znatnom procentu smanjila prinos. Poljoprivrednici koji su redovno primenjivali fungicide nemaju problema sa pojavom monilije, a rod je solidan i kvalitetan", istiće Milenković.

Kako dalje napominje, dobar deo šljive se izvozi, takođe se jedan deo suši u sušarama, prerađuje u dzem, ali se proizvodi i rakija.

Nedostatak radne snage sve veći problem

U prokupačkom selu Vodice berba šljive stenlej je u punom jeku, a proizvođači imaju problem sa pronalaskom radnika kojih je sve manje.

Poljoprivrednik iz Vodica Dejan Jevtić gaji šljivu na oko tri hektara i u potrazi je za radnicima za trešenje, ali i sakupljanje šljive.

"Iz godine u godinu je sve manje radnika za berbu. S obzirom na otkupnu cenu koja je ovde 25 dinara, radnik uzima sedam dinara po kilogramu. Što se tiče roda, solidan je, bez obzira na loše vremenske uslove koji su nas pratili od početka godine. Prošle godine je grad smanjio kvalitet, međutim, ove godine nas je zaobišao", kaže Jevtić i dodaje da su se u nekim krajevima javljali kasni prolećni mrazevi, ali u ovom podneblju ih nije bilo.

U istom selu, gotovo na istom podneblju zasad stenleja u domaćinstvu Jovića ove godine nije zadovoljavajući.

Domaćica iz već pomenutog sela Gordana Jović ističe da ove godine nisu ubrali ni jednu jedinu rusku džanariku, kako kaže, nije je bilo ni za lek, dok šljive sorte stenlej ima ako ništa drugo, bar za rakiju.

"Suprug je pre neki dan kosio oko stabala kako bismo obrali i to malo što je rodilo. Sačekaćemo još koji dan da sazru, jer je tako najbolje za rakiju. Ova godina je bila jako specifična po pitanju vremenskih uslova za sve, pa i za voće", kaže Jovićeva.

Stabla bez ploda

Na drugom kraju naše zemlje, u Timočkoj krajini, tačnije u okolini Knjaževca, meštani ne pamte da su u skorijem periodu stabla šljive bila bez ploda, kao sada.

Domaćica iz Jakovca Biljana Cvetković ove godine neće imati šta da ubere u zasadu stenleja iza kuće.

“Kasni prolećni mraz, a potom i pojava monilije uticali su na gubitak čitavog roda ove godine. Obično od tog malog zasada pored kuće spremim džem. Sada su stabla potpuno bez ploda, a u zasadima gde ima plodova vide se oštećenja od mraza" kaže Cvetkovićeva.

Činjenica je da su vremenske neprilike ove godine znatno uticale na prinos i kvalitet gotovo svih voćnih vrsta, a otkupne cene se nisu značanije promenile od protekle godine.