Vremenske prilike dobre za julsku sadnju jagoda: ručnu ili mašinsku?

Sađenje jagode u julu treba izvoditi kada je zemljište umereno vlažno i vrlo oblačno. Živići se sade na dubinu na kojoj su bili u matičnjaku, odnosno njihova krunica treba da bude u visini površine zemljišta posle sađenja i sabijanja zemljišta.

Važna pravila sadnje

Postoji ručno sađenje (sadiljkom, u brazdice, pomoću ašova ili motike) i mašinsko. Ručno sađenje je bolje ali skuplje. Sađenje sadiljkom se primenjuje samo na lakom i rastresitom zemljištu, koje je umereno vlažno. Uz zategnuti kanap ili žicu sadiljkom pravimo rupe i u njih stavljamo živiće. Zatim se sadiljkom zemlja sabije uz njih, tako da se pri lakom vučenju sa dva prsta ne može iščupati. Za osam časova dva radnika zasade 3.000 - 3.500 komada.

Frigo živići se sade nakon prethodnog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju dva do tri dana. Pre sadnje uradi se skraćivanje korena na devet do 10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i insekticida Prestige. U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi, već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora, pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis, što onemogućuje pouzdan prijem.

Prilikom rasađivanja staviti ih u rupu tako da tri do četiri zelena lista budu van folije. Sadnice dobro pritisnuti. Onda pravilno obaviti zalivanje, kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom "kap po kap" ne izazovemo slab prijem, truljenje i propadanje. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom ili potpuno saturisanom (zasićenom) zemljištu prosto skuvaju mlade sadnice.

Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura, često se u prvih dve do tri nedelje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima (čime se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha), koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju.

U brazdice ili sa ašovom

Sađenje u brazdice se obavlja tako da se pored zategnutog kanapa ili žice prave brazdice duboke 5 - 7 cm i na određenom rastojanju sade živići. Stavlja se u brazdicu, na njega nagrne zemlja, koja je pre toga iz nje izvađena, te onda dobro pritisne uz žile živića da bi se istisnuo vazduh.

Letnja sadnja jagoda od A do Š

Sađenje pomoću ašova ili motike izvodi se tako što se uz zategnuti kanap ili žicu pobije ašov ili motika, pa se pokretom ruke povija ka sebi i tako dobije na suprotnoj strani od sečiva otvor u vidu slova "V". Zatim se drugom rukom stavlja pripremljeni živić uza zid pripremljenog otvora, te vadi ašov (motika). Zatim sabijamo zemlju rukom ili nogom uz sadnicu. Učinak je sličan kao sadnjom u brazdice.

Specijalne mašine

Za mašinsko sađenje postoje specijalne mašine ili mašine za rasađivanje kupusa i drugog povrća. Ovakvim sađenjem zasadi se i 25.000 živića.

Po zasađivanju svaki zaliti sa pola litra vode, zatim svakih 6 - 7 dana, do početka vegetiranja.

Napomena: Proces proizvodnje rashlađenih (frigo) sadnica ili živića jagode je taj da se vade na kraju vegetacije - u novembru ili decembru. Po vađenju se najčešće čiste od lišća i obavezno od zemlje, zatim pakuju po 25 komada u jednu vezu, potope u rastvor nekog fungicida, stavljaju u plastične kese, pa u drvene gajbe (jabučare), odlažu u hladnjaču i čuvaju na temperaturi - 20°C. Tada one miruju i mogu se sačuvati do 10 meseci do sadnje.

Na osnovu prečnika i dužine korena (žila) radi se klasifikacija frigo sadnica na četiri kategorije:

1. A++ prečnik korena na sredini veći od 14 mm, a dužina žila 12 cm,
2. A+ prečnik korena od 10 do 14 mm, a dužina žila 12 cm,
3. A dijametar korena od 8 do 10 mm, a dužina žila 10 cm i
4. 4.   A- prečnik korena od 6 do 8 mm, a dužina žila do 8 cm.