Vrhunski kvalitet voća po bagatelnim cenama

Prema rečima stručnjaka za voćarstvo iz "Poljosaveta" Loznica, Zlatice Krsmanović, godina na izmaku bila je naklonjena voćarima: "S obzirom na to da je kod nas uglavnom zastupljeno suvo voćarenje, vlage je bilo sasvim dovoljno i ona je najveći razlog visokoh prinosa svih voćnih kultura koje se gaje u našem kraju. Zima je bila izuzetno blaga, a kasni prolećni mrazevi napravili su neznatne štete samo na breskvi i kajsiji, s obzirom na njihovo ranije cvetanje. Vreme je poslužilo voćare, ali sreće nisu imali sa otkupnim cenama".

Jagoda 50 dinara, malina ostaje na istom broju hektara

Sve voćne vrste koje se gaje  u ovom kraju ove godine imale su niske otkupne cene. Počev od maline, čija je cena drastično pala u toku berbe na 100 dinara, preko šljive, jagode sve do jabuke, za koju su otkupljivači nudili cenu od svega 12 dinara po kilogramu. Izuzetak su bile letnje sorte, koje su imale nešto višu cenu. 

"Proizvođačima jagode probleme su pravile kiše u vreme berbe, ali i poremećaj u otkupu za rusko tržište, što je učinilo da cena jagode padne na svega 50 dinara po kilogramu. Više sreće su imali proizvođači čiji su zasadi u brdskim predelima, gde rod jagode stiže kasnije kada je i otkupna cena porasla na 150 dinara i jagoda iz tih krajeva ove godine bila je vrhunskog kvaliteta", kaže Krsmanovićeva.

Uvek diskutabilna cena maline, razlog je zašto se poslednjih godina zasadi pod ovom kulturom ne povećavaju. "Na teritoriji Grada Loznice i Opština Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik, pod malinom je 2.000 hektara. Poslednjih godina, zasade krče samo oni koji su malinu posadili iz hobija, a ozbiljni proizvođači, koji žive od uzgoja maline, svake godine obnavljaju svoje malinjake. Ovom prilikom savetujem da to rade isključivo sa kvalitetnim sadnim materijalom, jer je to preduslov za visoke prinose", dodaje sagovornica.

Ekstenzivni zasadi najveći problem

Slična situacija je i sa šljivom. Prema njenim rečima, zasadi se redovno obnavljaju, ali najveći problem su ekstenzivni zasadi. Proizvođači ne sprovode redovno sve neophodne agrotehničke mere i to je glavni razlog lošeg kvaliteta šljive i niskih prinosa. "Velika je šteta da u marketima kupujemo šljivu iz okruženja ili čak uvoza, a šljivarski smo kraj", ističe Krsmanovićeva.

Sve je više zasada borovnice i lekse

Ovaj kraj je od davnina poznat po malini i šljivi, međutim poslednjih godina proizvođači tragaju za drugim voćnim vrstama koje će im doneti siguran prihod. U Podrinju se sve više podižu zasadi borovnice i leske.

"Borovnica je skupa invensticija. Potrebno je 50.000 evra za jedan hektar i to je najveći razlog zašto ove zasade podižu uglavnom ljudi kojima poljoprivreda nije jedini izvor prihoda. Najčešće su to povratnici iz inostranstva. Inače borovnica je jedina voćna vrsta koja je u ovoj godini donela odlične prihode onima koje je gaje. Možemo se pohvaliti da su na nivo Srbije prinosi u našim zasadima bili sedam  tona po hektaru, što je za voćnjak u drugoj ili trećoj godini izvanredan rezultat", objašnjava Zlatica Krmanović.

Leska se sadi najviše iz razloga dugoročnosti same investicije, činjenice da velike količine lešnika uvozimo, a i otkupna cena ovog voća pruža izvesnu sigurnost proizvođačima.

"Pored činjenice da se podižu novi zasadi, obnavljaju stari, najviše raduje interesovanje mladih ljudi za podizanje višegodišnjih zasada. Sa njima je zadovoljstvo raditi, jer su spremni da rade po savremenim tehnologijma, da poslušaju savete i zbog njih verujem da voćarstvo ima svetlu budućnost i veliku perspektivu u loničkom kraju", zaključuje Krsmanovićeva.