Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita od prolećnog mraza
  • 16.03.2018. 12:00

Zadimljavanje - 50 vatri na hektar

Opasnost od prolećnih mrazeva tek predstoji. Proizvođačima je to jedna od najvećih noćnih mora - kako zaštiti svoj zasad na samom početku ciklusa. Najstarija aktivna zaštita od mraza je zadimljavanje.

Foto: Biljana Nenković
  • 3.581
  • 210
  • 0

Proizvođačima je jedna od najvećih noćnih mora - kako da zaštite svoj zasad od prolećnog mraza, na samom početku ciklusa. Jedna od najstarijih metoda zaštite je zadimljavanje. Ujedno je i najjeftinija. Zadimljavanje praktikuju voćari u celom svetu, te neretko viđamo fotografije i snimke paljenja vatri noću i borbu proizvođača da zaštite budući rod. 

Šta paliti i kada?

Važno je znati da se ovom metodom može zaštiti zasad od mraza do minus 4 stepena, kaže Lidija Vulović, inženjer zaštite bilja iz Kragujevca:

"Zadimljavanje je najstarija i najjeftinija zaštita od mraza. Oblak dima sprečava emitovanje toplote, čime se ublažava hlađenje prizemnih slojeva vazduha. U zasadu se pale materijali koji stvaraju gust dim, a ne sagorevaju brzo, odnosno koji tinjaju. To mogu biti stare automobilske gume, stajsko đubrivo, piljevina, vlažna slama pomešana sa lišćem, uz dodatak katrana. Ukoliko postoji opasnost od mraza, najbolje je vatre paliti oko ponoći, kako bi voćke bile zaštićene do najjačeg jutarnjeg mraza. Dimnu zavesu trebalo bi održavati sve go izlaska sunca".

Koliko vatri je potrebno po hektaru?

Ukoliko se ova metoda primeni blagovremeno može da poveća temperaturu od 0,5 do čak 1,5 stepena, što je u izvesnim slučajevima dovoljno da se zaštite cvetovi voćaka od mraza.

"Da bi ova metoda bila uspešna, potrebno je oko 50 vatri  ili ognjišta na jedan hektar. Ovom metodom moguće je braniti voćnjak od slabijih mrazeva do minus 4 stepena. Pri jačim mrazevima zadimljavanje nije efikasno i treba potražiti druge mere", kaže Vulovićeva.

Aktivne metode sprečavaju gubitak toplote

Uloga aktivnih metoda je da spreči gubitak toplote ili da se biljci dovede toplota kako bi se njena temperatura održala iznad tačke mržnjenja.

Aktivne metode zasnivaju se na tri principa - konzerviranje toplote, dodavanje toplote i mešanje vazduha.

Konzerviranjem, toplota se zadržava u toku noći u prizemnom delu vazduha, gde se i nalaze delovi biljke osetljivi na mraz. U ovu grupu, kako navodi Lidija Vulović spadaju pokrivanje biljaka, zamagljivanje, zadimljavanje i prskanje. Pokrivanje je najjednostavnija metoda zaštite. Biljke se mogu zaštiti pokrivanjem slamom, tresetom, kartonima, tkaninama ili primenom hemijskih proizvoda poput porozne pene, plastične folije ili veštačkog snega. Stvaranjem veštačke magle smanjuje se gubitak toplote u voćnjaku, rasprskavanjem amonijum hlorida, tetrahlorida ili fosfor pentoksida. Ovako napravljena magla može po mirnom vremenu dugo da se održi iznad branjenog područja, ali se primenjuje na morfološki ujednačenom području, na primer u celoj dolini.  

Skuplji načini zaštite od mraza su orošavanje ili prskanje, zatim dodavanje toplote grejačima ili pećima, potom Frost busterima, kada se topli vazduh direktno ubacuje u voćnjak, ili mešanjem vazduha vind mašinama ili helikopterima.


Tagovi

Zadimljavanje Prolećni mraz Lidija Vulović Zaštita voća


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Turšija kakva se samo poželeti može.