AgroKlub.rs

\

Voćarstvo

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Voćarstvo » Zarada na malini i do 30 puta veća nego u ratarstvu

Zarada na malini i do 30 puta veća nego u ratarstvu

Maline i u Banatu

Zarada na malini i do 30 puta veća nego u ratarstvu

Datum: 13.12.2016. 16:00 |

Kategorija:

Voćarstvo

Malina u našoj zemlji zauzima površinu od 15.500 hektara, a zbog velikog interesovanja za proizvodnju ovog voća površine se povećavaju u proseku 2,8 odsto godišnje. Najviše se proizvodi u ariljskom kraju i u Mačvi. U centralnoj Srbiji je 98 odsto malinjaka, ali u poslednje vreme za sadnju maline javlja se interesovanje i u Vojvodini.

Polana, Polka, Heritidž su remontantne to jest dvorodne sorte malina kod kojih period zrenja počinje od 10. jula i traje sve do prvih mrazeva u novembru. Tada se malina u potpunosti kosi, a izdanci se iznose iz voćnjaka.

Dvorodne sorte maline manje zahtevne

"U odnosu na jednorodne sorte, dvorodne donose veće prinose i oni su od 10 tona pa sve do 13 tona po hektaru. Tehnologija uzgoja je prilično jednostavna s obzirom na to da nije potrebna potpora u vidu klasičnog špalira sa žicama. Postavljaju se samo stubovi, a sa strane umesto žice može da ide kanap. Kod ovih sorti jako je važan sistem za navodnjavanje, po mogućnosti kap-po-kap. Ove sorte su takođe mnogo otpornije na bolesti od jednorodnih. Glavni razlog smanjene potrebe za zaštitom je pre svega što se u jesen biljke praktično uklanjaju do zemlje. To znači da nema infektivnog potencijala koji bi ostao u prizemnom sloju kao što je to slučaj kod jednorodnih sorti", objašnjava Maja Martinov, master voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Ratarstvo na malim površinama ne puni budžet

Ovi razlozi su između ostalog i opredelili Smiljanu Popov iz Melenaca da na površini 2,5 hektara podigne malinjak. Poljoprivredno gazdinstvo Smiljane Popov ima oko 10 katastarskih jutara zemlje. Na površini 1,5 hektar zastupljena je proizvodnja jabuke, a sada se u proizvodnju uvodi i malina.


Smiljana Popov

"Ko ima mnogo više zemlje može da se bavi ratarstvom i da posluje pozitivno. Mi sa naših 10 jutara ne možemo da dopunimo kućni budžet baveći se ovom poljoprivrednom granom, pa smo se odlučili za voćarstvo od kojeg i sa malo zemlje može pristojno da se živi. Na površini 1,5 hektar jabuke ostavrili smo rod od 100 tona. Od toga 70 do 80 odsto bila je jabuka prve klase. Sada smo odlučili da gajimo i malinu. Putovali smo u Poljsku i videli da su tamo isti uslovi za proizvodnju kao i kod nas. Polka je njihova sorta maline, prilagođena ravnici, a zarada je od 20 do 30 puta veća nego ona koja se ostvari u ratarskoj proizvodnji", kaže Smiljana Popov.

Oko 16.000 sadnica potrebno je za podizanje 2,5 hektara malinjaka. Smiljana je sadnice nabavila u Kosjeriću od dugogodišnjeg proizvođača sadnica i maline. Iako sadnice nemaju sertifikat Smiljana navodi da su se pokazale kao dobre. Korenov sistem je lepo razvijen, a u nabavci cena sadnice je bila 15 dinara. Popov proizvodnju ne prepušta slučaju nego se u svemu konsultuje sa stručnjacima PPS Zrenjanin.

Adekvatna priprema zemljišta i zalivni sistem garancije dobrog roda

Priprema zemljišta za sadnju ovih sorti malina u principu je klasična. To znači da treba uraditi podrivanje, zatim oranje i finu površinsku pripremu. Đubrenje treba isključivo raditi na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta, a nakon toga je neophodno i meliorativno đubrenje.

"To znači da đubre ne mora da se razbacuje po celoj površini, već se radi u trake širine jedan metar. Kada se đubrivo unese u zemljište, sledi sadnja. Može da se radi tako što se otvara brazda i sadi se na dubinu 20 centimetra, a sadnice se mogu polagati i u pojedinačne rupe. Kod dvorodnih sorti poput Polke obavezno je postavljanje sistema za navodnjavanje jer one daju veliku količinu izdanaka. Ove sorte su veoma bujne. Važno je i da prilikom sadnje broj biljaka ne bude prevelik. Idealan razmak između redova je od 2,8 do tri metra. Poželjan razmak između dve biljke je 50 centimetara, mada mogu ići i tri biljke na jedan metar", objašnjava Maja Martinov.

Do nedavno bilo je uvreženo mišljenje da u uslovima koji su prisutni u Vojvodini, malina ne može da uspeva jer ona traži kisela zemljišta. Međutim, ove dvorodne sorte su se i te kako dobro pokazale na ovom terenu, kaže Martinov i objašnjava razloge uspešne proizvodnje.


Vremenske prilike su povoljne za sadnju maline

"Razlog je prevashodno u tome što dvorodne sorte poput Polke odlično podnose lošije tipove zemljišta s većim sadržajem kalcijum-karbonata. Samim tim i pH je veći, a zemljište je bazno. Drugi razlog za uspešnu proizvodnju je izostanak jakih mrazeva na ovim prostorima. Nadzemni delovi biljke se u jesen svakako uklanjaju, a mrazevi iako se jave, ne dovode do izmrzavanja tokom zimskog perioda."

Zarada po jutru oko 20.000 evra

Smiljana Popov kaže, da su ulaganja u voćarstvo u odnosu na ona u ratarskoj proizvodnji mnogo veća, ali i zarada je daleko veća.

"Da bi se na jednom hektaru podigao zasad jabuke potrebno je ulaganje od 35.000 do 40.000 evra. Za 2,5 hektara malinjaka dovoljno je desetak hiljada evra. Uložena sredstva u zasad maline se mnogo brže vraćaju, a i zarada je veća. Po katastarskom jutru zarada bi trebala da bude na nivou 20.000 evra. Odlučili smo da pokušamo sa malinom, a videćemo šta će i kako će biti", priča Smiljana Popov.

U planu i izgradnja hladnjače

Porodica Popov je dobro razmislila pre nego se upustila u priču o proizvodnji malina. Kažu da ukoliko se pokaže da je odluka bila dobra, njihovo poljoprivredno gazdinstvo biće prošireno i hladnjačom. Ova poljoprivrednica planira da izgradnju hladnjače delom finansira vlasitim sredstvima, a delom iz fondova namenjenim poljoprivrednicima.

"Znamo da je u prvoj godini rod minimalan, ali trebalo bi da pokrije ulaganja. Naredne godine stiže pravi rod. Ako se ispune naša očekivanja, podići ćemo i hladnjaču. Tražićemo i kooperante koji će širiti zasade maline u ovim krajevima. Koristim priliku da pozovem sve manje proizvođače koji imaju 20 do 30 jutara zemlje da nam se pridruže. U okolini nemamo konkurenciju, a sva malina koja se proizvede u Srbiji se i proda. Problem je što u ovom kraju nema hladnjači. Mi ćemo podići hladnjaču, a otkup će biti zagarantovan, isplata sigurna. Malina će moći ili da se preda ili da se ostavi na lageru i čeka bolju cenu, sve će zavisiti od želje kooperanata", vrlo optimistično priča Smiljana.

"Izgradili smo smeštajni prostor zapremine 300 kubnih metara, a treba da se uradi komora za brzo smrzavanje. Kada se participira za sredstva iz Pokrajine imamo pravo na povraćaj od 40 odsto uloženih sredstava u hladnjaču. Videćemo šta će biti. Sve na kraju zavisi od roda. Ako malina dobro rodi, hladnjača će biti vrlo brzo podignuta. Kada ima para sve može biti gotovo za mesec dana", kaže Smiljana.

Statistika o proizvodnji maline


Maja Martinov

Srbija je osamdesetih godina prošlog veka bila prvi proizvođač maline u svetu. Godišnje je proizvodila 116.000 tona. Najveći uvoznici srpske maline su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija i Francuska. Najveći svetski potrošači maline su Nemačka i Francuska. U proseku, svaki njihov stanovnik godišnje pojede 10 kilograma ovog voća.

Proizvodnja maline raste i u svetu iz godine u godinu. Gaji se na 82.000 hektara, a godišnji prinos ukupno je 430.000 do 460.000 tona. Malina se najviše proizvodi u Evropi. U svetskim okvirima 87 odsto proizvodnje je u Evropi. U strukturi izvoza agroindustrijskih proizvoda, naš najznačajniji izvozni proizvod upravo je malina. Prosečan prinos maline u Srbiji je oko sedam tona po hektaru, što je za šest odsto više u odnosu na prosečan prinos u Evropi. U proizvodnji maline u sezoni u našoj zemlji uključeno je više od 200.000 stanovnika.

Broj pregleda članka: 8167; Uspešnost članka: 861.35

Tagovi: Maline, Hladnjača, Polak, Tehnologija uzgoja, Melenci, Malinjak, Banat, PSS Zrenjanin, Maja Martinov, Sistem za navodnjavanje, Polana, Heritidž, Smiljana Popov

Ključne reči članka: zarada, na, malini, i, do, 30, puta, veca, nego, u, ratarstvu, malina, maline, smiljana, popov, sorte, zemljišta, zemlje, zarada, površini, hektara, proizvodnji, sadnice, odsto, proizvodnju, martinov, biljke, mnogo, sorti, dvorodne, odnosu, hladnjaču, evropi, prinos, hektaru, dobro, odlučili, znači, između, razlog, jutara, sistem, objašnjava, smiljana popov, maja martinov, dvorodne sorte


Jasna Bajšanski

Svi tekstovi autora

Autorka Jasna Bajšanski

Jasna je dipl. menadžer u medijima. Nepunih 20 god. radi u elektronskim medijima, poslednjih 10 posvećena je agraru. Njen hobi: vožnja bicikla i čitanje. Moto: "Ako nešto dovoljno jako želiš, cela Vaseljena se uroti da ti pomogne da to ostvariš."


Slike Zarada na malini i do 30 puta veća nego u ratarstvu