Zaštita i nega voćnjaka posle grada

Jedan od problema koji sve češće prati voćarsku proizvodnju je grad, koji se neretko javlja čak i u područjima gde ga ranije nije bilo. Grad može da nanese ozbiljne štete zasadima voća, a u zavisnosti od njegovog intenziteta štete mogu biti različite. Slab grad praćen kišom i vetrom nanosi štete lišću i plodovim, smanjuje rod i diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Grad srednje jačine, osim uništavanja celokupnog roda i lisne mase, u tekućoj sezoni oštećuje grane i grančice, pa se kod njih pojavljuje smolotočina i u najgorem slučaju sušenje.

Jak grad može potpuno uništiti zasad voća

Jak grad, koji može biti veličine lešnika ili čak oraha, može da prouzrokuje katastrofalne štete. Jake povrede grana i grančica izazivaju smolotočinu i nekrozu, a otvorene rane predstavljaju slobodan ulaz za različite patogene.  Takva stabla su, tokom zime, osetljiva na niske temperature, pa često izmrzavaju. Mlada stabla, do 3 godine starosti, posle nepogode, izazvane jakim gradom, najčešće nikad ne uspevaju da se oporave. Njih treba orezati odmah iznad mesta kalemljenja (ako ima neoštećenog dela) da bi se razvila nova kruna ili ih treba izvaditi i zameniti novim stablima.

Polomljene grane odstraniti i obaviti zaštitno prskanje

Mr Nebojša Mladenović iz Poljoprivredna stručne savetodavne službe Vranje, naglašava da zasade voća oštećene gradom treba pažljivo negovati. Polomljene grane, grančice i mladare treba odstraniti (orezati). Odmah nakon grada vlasnik voćnjaka treba da obavi zaštitno prskanje fungicidom i insekticidom u cilju sprečavanja prodora patogena. Ukoliko je grad pao do početka juna korisno je obaviti i prihranjivanje azotnim đubrivom, a preporučljiva je i primena folijarnih đubriva i u daljem toku vegetacije. U slučaju suše korisno je redovno obavljati navodnjavanje oštećenih stabala.

Naročito su ugrožene voćne sadnice u rastilu

Primena agrotehničkih i pomotehničkih mera mora biti pravilna, potpuna i pravovremena. Dejstvom grada naročito su ugrožene voćne sadnice u rastilu. Kao posledica grada dolazi do lomljenja velikog broja sadnica. Kora puca po dužini, gde se stvaraju velike rane, a na drvenastom delu sadnice javlja se nekroza. Takve sadnice nisu za sadnju, to jest one se ne mogu se koristiti ili stavljati u promet. Sadnice oštećene u ranoj fazi razvoja (visine do 30 cm) mogu da se skrate na jedan ili dva pupoljka i uz dobru negu moguće je dobiti njihov zadovoljavajući kvalitet.

Najveća oštećenja nastaju u donjem delu sadnica bliže zemlji

Najveća oštećenja od grada nastaju u donjem delu sadnica bliže zemlji, zato što su one tu manje elastične za razliku od njihove gornje polovine, koja je elastičnija, povija se od vetra, ali je manje zdrvenela pa se lakše lomi. U svakom slučaju, čak i kada na njima postoji samo jedan do dva udarca od grada, takve sadnice nije moguće stavljati u promet, a oštećeno mesto predstavlja stalni rizik od kasnijeg lomljenja ili sušenja stabala u zasadu.

Protivgradne mreže skupe, ali dugoročno isplative

Nebojša Mladenović podseća na to da je najbolja zaštita od grada postavljanje protivgradnih zaštitnih mreža. One su skupa, ali isplativa investicija. Mladenović napominje da eksploatacioni period mreže iznosi 10-12 godina, a nosećih konstrukcija i više od 20 godina, tako da je godišnja amortizacija podnošljiva i isplativa za proizvođača. Po završetku vegetacije odnosno u toku jeseni protivgradna mreža se skuplja u rolne na krajeve konstrukcije, štiti i ponovo širi naredne godine.

Jedno od rešenja i osiguravanje zasada

Radi smanjenja ekonomske štete od grada može se obaviti i osiguranje zasada kod neke osiguravajuće kuće. To je naročito preporučuljivo za savremene i intenzivne zasade sa većom gustinom sadnje, kao i u područjima gde se grad često pojavljuje, a valja napomenuti da se osigurava procenjeni rod nakon precvetavanja.