• Niske temperature
  • 08.01.2020. 12:00

Zaštita voćaka od kasnih prolećnih mrazeva

Voćari moraju da primene direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva.To se pre svega odnosi na zadimljavanje, temperaturnu inverziju i zaštitu pomoću veštačke kiše.

Foto: Gordana Nastić
  • 957
  • 349
  • 0

U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenata. Od početka kretanja vegetacije, pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od - 1 do + 2 stepena Celzijusova ugroženi su zametnuti plodovi, do - 2 stepena Celzijusova otvoreni cvetovi, a temperature od - 5 do 8 stepeni Celzijusovih dovode do izmrzavanja neotvorenih cvetova.

Zaštitite organe jabuke od mraza

Cvetni pupoljci najosetljiviji na mraz

"Da se ovo ne bi dogodilo voćari moraju da primene direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva. To se pre svega odnosi na zadimljavanje, temperaturnu inverziju i zaštitu pomoću veštačke kiše. Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti. To se naročito odnosi na kajsije, neke šljive, breskve...“, ističe Suzana Jerkić, stručnjak za voćarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste, prema njenim rečima, je uslovljena fenofazom u kojoj se one nalaze. Ostale kontinentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi.

U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva

Kod istih sorti voćaka na otpornost mogu uticati meteorološke prilike tokom vegetacije, način gajenja i negovanja, stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu, stepen razvijenosti pupoljaka, mesto pupoljka na grančici, debljina grančice, starost voćaka, jačina i trajanje niskih temperatura, da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza i tako dalje. 

"Voćari svoje voćnjake najčešće čuvaju od poznih prolećnih mrazeva zadimljavanjem, temperaturnom inverzijom i zaštitom pomoću veštačke kiše. Kada se blagovremeno primeni zadimljavanje u voćnjaku i obezbedi gusta dimna zavesa onda se povećava i temperatura za 0,5 stepeni Celzijusovih do 1,5 stepeni Celzijusovih što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Ono se može sprovoditi na primitivan način - paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačim mrazevima ne postiže se sigurna zaštita voćaka," kaže Jerkićeva.

Do temperaturne inverzije džinovskim ventilatorima

Ona dodaje da se temperaturna inverzija ostvaruje uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Tako se temperature na ograničenim površinama 4-5 ha može povećati za 2 - 3 stepena Celzijusova što je često dovoljno za sigurnu zaštitu voćaka od poznih prolećnih mrazeva.

Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom, odnosno pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan proces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepena, pa do prestanka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja.

Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste, uslovljena je fenofazom u kojoj se one nalaze

“Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu - led dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote (80 kalorija na gram smrznute vode), pri tom nije ugroženo hladnoćom jer se u njemu ne dešava smrzavanje. Pri tom, povišenje temperature je srazmerno količini vode upotrebljene za prskanje. Prema ispitivanjima za jedan čas temperatura se poveća sa 2 mm taloga upotrebljene vode za 2 stepena Celzijusova, sa 4 mm za 3,4 stepena Celzijusova, a sa 6 mm vode za 4,5 stepena Celzijusova. U praksi često nije potrebno više od 2,5 - 3 mm (25 - 30m kvadratnih /1 / ha / čas) pri slabijem mrazu ( do - 5 stepeni Celzijusovih)," navodi Jerkićeva.

Stručnjaci vranjske Poljoprivredne službe savetuju voćarima da zalivanje voćaka od mraza veštačkom kišom moraju da obave sporo i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Očigledno je da se sa dužim prskanjem i potrošnjom većih količina vode može postići zaštita i pri znatno nižoj temperaturi, čak i pri mrazu od - 10 stepeni Celzijusovih, što se ne može ostvariti na druge načine. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na 0 stepeni Celzijusovih. Ranije prskanje je nekorisno jer se neće formirati led, a toplota se oslobađa samo pri formiranju leda. Međutim, sa prskanjem se ne sme ni zakasniti.


Foto prilog


Tagovi

Zaštita voćaka Kasni prolećni mrazevi Zadimljavanje Otpornost sorti Cvetni pupoljci Fenofaza cvetanja Suzana Jerkić


Autorka

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.