Zatravljeni voćnjak: Koliko redovno kositi travu?

Nepredvidive vremenske prilike - jake oluje, neravnomerno raspodeljene padavine, suša, a koje uzrokuju klimatske promene traže stalna promišljanja o tome kako zaštititi zasade. 

U intenzivnim voćnjacima gde je dovoljno padavina i gde je raspored kiše povoljan ili je pak osigurano navodnjavaje, zemljište se u međurednim prostorima zatravljuje detelinsko-travnim smesama. One se biraju u odnosu na klimatske prilike i svojstva zemljišta, navodi prof.dr.sc. Ivo Miljković. 

Važna je kosidba  

U praski se prema tome koriste različite smese trava i mahunarki kao što je na primer, detelina, a koje služe za akumulaciju azota jer se na njihovom korenju razvijaju kvržice gde žive bakterije koje vežu azot i tako obogaćuju zemljište ovim elementom vrlo potrebnim za rast i rodnost voćaka. 

Pored toga, trave svojim gustim korenjem urastu u zemljište, a površinski ga vrlo dobro prekriva te razvija prilično zelene mase. Kako savetuje Miljković, u međurednom prostoru treba je učestalo kositi, odnosno kada naraste od 10 do 15 ili 18 cm te ostaviti na tom mestu da se razgradi. Zbog toga se taj način još naziva sistemom zelenog malča. 

Red i uski pojas uz red, desno i levo od voćaka, obrađuje se ili nakon rahljenja zemljišta prska herbicidima da se spreči razvoj korova. 

Prednosti zatravljivanja 

Prednost ovakvog načina održavanja zemljišta je u tome što se nakon kiše može bez teškoća ući mašinama za prskanje protiv bolesti i štetočina. Osim toga, smanjeno je zbijanje zemlje kod učestalog gaženja traktorima i drugim mašinama prilikom prskanja, berbe voća, đubrenja i drugog. 

Pri prekomernom vlaženju tla za vreme dužeg kišnog razdoblja suvišna vlaga neće se odraziti nepovoljno na korenje voćaka jer trave troše mnogo vode (transpiriraju) pa se brzo uspostavi stanje povoljne vlažnosti. 

Đubrenje se mora sprovoditi redovno, a pritom valja voditi računa o tome da i trava za svoj rast troši, ali i vraća hraniva. Pokošena i ostavljena postupno trune i razgrađuje se te oslobađa hraniva. 

Koja je najređe gajena krmna kultura velikih prednosti?

Miljković navodi kako je nekada postojao strah od zatravljivanja zemljišta u voćnjacima, jer se smatralo da bi trave mogle prouzrokovati jači uticaj suše na voćke. Pojašnjava kako je poznato da one troše najviše vode u doba cvetanja i oplodnje, a najmanje u prvim fazama rasta. Stoga, ako se kose dok slabo rastu, tada to nije opasno. 

Oprezno sa mladim voćnjacima 

Ističe da je istraživanjima ustanovljeno kako u tako održavanom tlu imamo više fiziološki aktivne vlage, nego u obrađivanom jer pokošena trava zatvara pukotine zemljišta, smanjuje njegovo zagrevanje i zbog veće higroskopičnosti veže vlagu, pa tako omogućava bolje upravljanje zemlje vodom. 

Međutim, treba znati da taj način održavanja plodnosti zemljišta utiče na pliće prokorenjivanje voćaka pa ga ne treba primeniti u prve dve do tri godine, već kada korenje dublje prodre u tlo.