Zbog dobre cene orah sve češća investicija

"Primamljiva cena jezgre oraha uticala je na mnoge mlade ljude u Srbiji da se poslednjih godina sve više okrenu tom vidu proizvodnje", kaže Dr Rade Miletić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. "Oni koji nasleđuju očevinu, dedovinu, iako su zaposleni ili imaju privatan biznis, odlučili su se da to imanje iskoriste za uzgoj oraha. To ne čudi, kada se uzme u obzir da su orah i leska najduže investicije u proizvodnji, ali rezultati koji se ostvaruju u fazi eksploatacije nadmašuju sve ostale vrste", kaže ovaj naučni saradnik.

"Ne slomi ga, al zube polomi", zapisao je Petar Petrović Njegoš u Gorskom vijencu. Orah je od davnina imao posebno mesto u gastronomiji, bilo da su u pitanju slana jela ili poslastice.

Da je to zaista tako svedoči i cena za kilogram ove jezgraste biljke, čiji plod u maloprodaji na srpskom tržištu košta od 9 - 12 evra.

Kako se opredeliti za sortu koja donosi najviše prihoda? Jedan od odgovora nudi penzioner Vladan Ilić iz sela Tvrdići kod Užica. Pre četvrt veka otišao je u penziju, a čitav radni vek proveo je kao stručnjak u oblasti stočarstva u ravničarskoj Vojvodini. Penzionerske dane odlučio je da provede u rodnom, brdovitom zavičaju u Zapadnoj Srbiji. Površinu od jednog hektara, iskoristio je za orah, gde preovlađuju stabla sorte Rasna.

Ključ je u zaokruženoj proizvodnji

To je selekcija novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, čiji je tvorac profesor Milovan Korać. "Imam 109 stabala oraha Rasna, koji rađa potpuno isto i na rastresitom zemljastom i na kamenitom zemljištu. Pošto koren ide do 70 centimetara, ovde kod mene je na površini od samo 40 cm počeo da raste. U jedanaestoj godini stablo može da iznese rod od 50 kg u ljusci. Pošto imam sušaru, ja sve to odmah izmerim, pripremim i dobijem randman na tu bazu. Ove godine očekujem zaradu od milion dinara, ne računajući prihod od leske. Međutim, morate da imate zaokruženu proizvodnju, a to znači da imate krckalicu, separator jezgra i ljuske, i naravno sušaru".

Na osnovu iskustva, Vladan Ilić savetuje da se taj orah sadi u redu sa razmakom od najmanje 12 metara, jer je potrebno obezbediti dovoljno sunca, kako bi rod mogao da bude dobar. Prethodne godine bilo je puno kiše, pa će rod biti dobar, ali je ove godine u sušnom periodu zalivao orahe, kako bi i naredne godine imao dobar rod.

Najveće investicije u prvoj i drugoj godini

"Orah može da uspeva na području sa nadmorskom visinom do 600 metara, u toplijim krajevima čak i do hiljadu metara iznad nivoa mora. Podnosi temperaturne amplitude od - 25 do 35 stepeni Celzijusa. Za razliku od drugih voćnih kultura, sadnice oraha su skuplje, zbog tehnologije kalemljenja koje traje godinu dana duže nego kod ostalih drvenastih voćaka", navodi Miletić i dodaje: "U prošloj godini cena proizvodne sadnice se kretala od 10 do 12 evra, što će verovatno biti i ove godine. Najveće investicije su u prvoj i drugoj godini kod pripreme sadnje, kasnije do stupanja u prvi rod, možda posle desete godine, troškovi nege zasada su skromni i ne iziskuju rad i angažovanje kao kod drugih vrsta".

Rasna i Šampion - najzastupljenije sorte

Na području Srbije najzastupljenije su dve domaće sorte: Rasna (sorta nastala u užičkom kraju, selo Rasna, kod Požege) i Šampion (iz Timočke Krajine). Sorta Rasna ima manju bujnost u odnosu na ostale sorte, vegetaciju započinje u drugoj polovini aprila, a ono što je karakteristično to je da ona istovremeno cveta i resa, pa može da se oplodi sopstvenim polenom. To omogućava da se gaji u čistim zasadima, dok ostale sorte imaju različito vreme cvetanja i resanja, pa se za svaku sortu mora obezbediti polen u fazi cvetanja.

Među stranim sortama u Zapadnoj Srbiji je najzastupljenija Šejnovo, stara bugarska sorta. Kao oprašivač koristi se nemačka selekcija G139. Međutim, postoje i druge srpske selekcije, čiji su tvorci stručnjaci na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu ili Institutu za voćarstvo u Čačku.

Decenija do punog roda

Oni koji se opredele za uzgoj oraha, treba da povedu računa o geografskom položaju, klimatskim uslovima, zemljištu, a imaju na raspolaganju i veliki izbor bugarskih selekcija. Bez obzira o kojoj je sorti oraha reč, do punog roda kojim će biti otplaćena investicija čeka se decenija. Stručnjaci kažu da se zbog toga do sada niko nije pokajao.