Zbog šljiva i inata otkrio ljubav prema voćarstvu

Poljoprivredni proizvođači uprkos velikom radu i ozbiljnoj proizvodnji retko ostvaruju dobru zaradu, ratarska proizvodnja ni u najrodnijim godinama ne donosi veliki profit, a stočare stalno prate problemi sa cenama i plasmanom.

Povrtarska i voćarska proizvodnja su najzahtevnije, ali izgleda i najisplativije. Miodrag Nešić je inženjer zaštite bilja, voćarstvom se bavi već petnaest godina i danas je jedan od najozbiljnijih voćara u Posavini.

"Voćartsvom sam počeo da se bavim 2001. godine iz jednog prostog razloga, mogu reći iz inata, zato što u selu nije bilo da se nađe da se kupi šljive i rakije, jedna seoska kuća kod nas u Grabovcu nije imala dve posađene šljive, a ja se sećam kao dete da je svaka kuća imala bar po sto šljiva i sećam se jeseni kada su se plavile poljane od šljiva, tome je podstaklo da se vratim ovde u selo Grabovac odakle su moji roditelji, da posadim šljive i pokažem da je to moguće", ističe Miodrag.

Voćnjaci zalog za budućnost

Naš domaćin ima voćnjake na različitim lokacijama, birao je pogodne terene, kupovao zemlju i sadio šljivike. Prvo je podignut mali šljivik, a onda se zasad iz godine u godinu širio.

"Pod voćem ima nekih četiri hektara s tim da planiramo da dogodine posadimo još dva hektara voća. Imamo šljive, dunje, kajsije i malo trešanja. Svake godine sadimo minimum pedeset ari novog voćnjaka. Voćnjak koji sada imamo trajaće minimum deset godina i posle njega zasadićemo novi, to nam je neki zalog za budućnost", kaže Miodrag.

Sadnji voća uvek prethodi ozbiljna priprema zemljišta i primena svih agrotehničkih mera. Zato zasad dunje na imanju Nešića izgleda besprekorno. "Zasad dunje u trećoj godini je školski primer kako bi trebalo da izgleda. Ja se nadam da će tako i ostati i da grad neće učiniti svoje. Ove godine očekujemo prvi rod i svi pokazatelji kažu da će biti solidno", ističe naš domaćin.

Prinos je uglavnom dobar i stabilan

Voćnjaci se navodnjavaju i pravovremeno štite tako da je prinos uglavnom dobar i stabilan, deo ubranog voća se proda u svežem stanju, a ostatk se pretvori u dobru rakiju. Za pečenje rakije tu je kompletna oprema i objekti.

Voćari imaju velika početna ulaganja, ali je i održavanje voćnjaka veliki posao. Taj rad i velika ulagnja treba i naplatiti, pa smo našeg domaćina upitali kako ide prodaja šljive i rakije. "Ima perioda kada je potrebno više, u vreme berbe, ima perioda kada nema posla, kad je zima, ali je potrebno non stop održavati i u proseku to je jedan čovek svaki dan na hektar voća. Za sada se ne žalimo, može uvek da bude bolje, ali se ne žalimo, ne širimo tržište mnogo da ne bi ostali bez proizvoda. Znači koliko proširimo proizvodnju, toliko proširimo i tržište tako da tu držimo ravnotežu", zaključuje Miodrag Nešić koji u planu ima i zasad vinograda kako bi za pet šest godina stvorio prvu obrenovačku vinariju.

Foto:bigstockphotos.com;simazoran