Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Letnja reziidba
  • 09.07.2022. 16:30

Zelena ili letnja rezidba, da ili ne?

Ova rezidba u zavisnosti od biljne vrste, sprovodi se tokom proleća i leta. Može biti i korektivne prirode, mada je često voćari sprovode i usled loše urađene hemijske mere zaštite. Primer je monilija koja može desetkovati prinos.

Foto: Sonja Cvetković
  • 937
  • 131
  • 0

Letnja rezidba predstavlja meru koja se obavlja u toku vegetacije, dok je voćka još zelena i ima dva osnovna cilja, korekciju zimske i smanjenje bujnosti voćke. Rezidba na zeleno, obavlja se nekoliko puta, u početku vegetacije kad mladice tek počnu rasti izvodi se pinsiranje, zatim u periodu bujnog rasta do kraja maja kao prolećna rezidba i tokom leta kod nekih vrsta voćaka kao dopunska letnja.

Postoji određena nedoumica kod proizvođača voća u vezi sa ovom agrotehničkom merom, koja se mahom odnosi na to u koje vreme se izvodi, na kojim voćnim vrstama i zašto?

Samo pod nadzorom i preporukom stručnjaka

Ona predstavlja dopunsku meru koja je veoma korisna ako se pravilno i na vreme izvede. Uglavnom se primenjuje u mladim zasadima prilikom formiranja uzgojnog oblika ali je korisna i u zasadima voća u punoj rodnosti. Prilikom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i od kojih će se formirati osnovne grane.

"Po vremenu izvođenja ona može biti rana, srednja i kasna. Rana zelena rezidba se izvodi obično u maju pre početka zdrvenjavanja osnove mladara, a ima za cilj da se isprovocira porast bočnih grančica na mladaru. Izvodi se obično kod kajsije i u toku formiranja krune voćaka. Srednje vreme predstavlja u stvari onu pravu letnju kakvu većina voćara poznaje. Radi se polovinom juna do kraja jula meseca", kaže agronom u penziji Mile Džombić i pojašnjava da se u ovo vreme najviše utiče na kasniji smanjeni razvoj korena i bujnosti kod voćaka.

Srednje vreme letnja rezidba je od polovine juna do kraja jula, kaže Džombić

"Imamo i kasnu letnju rezidbu, što je u osnovi rana zimska u fiziološkom smislu. Izvodi se od polovine avgusta do kraja septembra, i svakako doprinosi poboljšanom sazrevanju grana i grančica i boljem prezimljavanju u toku zime. Letnju stoga treba izvoditi samo i isključivo pod nadzorom i preporukom stručnjaka za voćarstvo ili lica koje ima veliko iskustvo u njenoj primeni."

Kada se vodopije ostavljaju

Višak mladara koji nisu potrebni za formiranje osnovnih grana treba izbaciti zimskom rezidbom. Kod zelene osnovni cilj je uklanjanje suvišnih mladara koji imaju nepovoljan položaj u kruni, a koji bi se i onako uklonili zimskom. Neki ovu meru zovu i korekcijom zimske.

"Ukoliko je ta rezidba dobro isplanirana i odrađena, za letnjom nema ni potrebe, mada sa ovom zelenom regulišemo smanjenje bujnosti voćke i u velikoj meri kod mladih zasada formiramo željeni oblik krune. Zelenom se uklanjaju bujni mladari i vodopije, stare rodne grane koje ne donose rod. Na taj način postižemo da kruna bude dobro osvetljena što omogućava da se rodno drvo pripremi za narednu godinu. Takođe, omogućava dobru ishranu već zametnutih plodova i bolju obojenost plodova."

Zelenom se uklanjaju bujni mladari i vodopije

Ostavljaju se jedino vodopije izrasle na mestima na kojima želimo formirati novu granu. Prilikom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni, od kojih će se formirati osnovne grane i produžnica ako formiramo uzgojni oblik sa centralnom vođicom.

"Njihovim uklanjanjem potencira se porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i na formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Takođe se utiče na bolju osvetljenost i provetrenost krune što ima za cilj bolju obojenost plodova što je posebno bitno kod stonih sorti sljive, a bolja provetrenost u kruni smanjuje pojavu truleži ploda šljive", kaže naš sagovornik i dodaje da se vodopije i mladari koji rastu ka unutrašnjosti krune uklanjaju do osnove voćarskim makazama u toku letnjih meseci od polovine juna i tokom jula u zavisnosti od lokacije zasada i vremenskih uslova.

Što se tiče intenziteta zelene rezidbe, kaže ovaj agronom, tu treba biti umeren i ne treba uklanjati ili prekraćivati višegodšnje grane i treba ostaviti dovoljan broj letorasta za normalno funkcionisanje voćke. Ukoliko se u zasadu šljive primete simptomi monilije, onda takve grane treba skratiti do zdravog dela.

Povijanje mladara

Osim ove rezidbe u cilju pravilnog formiranja krune kod mladih voćaka treba primenjivati i ostale agrotehničke mere. Povijanje mladara je korisna mera kojom se povećava ugao koji mladar zahvata sa vođicom. Povećavanjem ugla grananja utiče se na smanjenje bujnosti voćki i ranije stupanje u period rodnosti, odnosno stimuliše se razvoj cvetnih pupoljaka.

Prilikom ostavljanja letorasta za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom stabla. Taj ugao bi trebalo da bude od 60-70 stepeni. Treba je izvesti kada primarna građa mladara prelazi u sekundarnu odnosno kada počne odrvenjavanje da ne bi došlo do očenjivanja mladara. To je uglavnom period od polovine juna do početka jula.

Letnja rezidba može biti korekcija zimske

"Sa zelenom rezidbom se može početi kada mladari dostignu 10-15 cm, a to je obično u prvoj polovini maja, a može se obavljati do kraja juna. Kod formiranja kruna sa centralnom vođicom kao što je poboljšana piramidalna kruna, vretenasti žbun i modifikacije ovih kruna potrebno je uraditi izolaciju vršnog mladara koji ima uspravan položaj i od koga će se dobiti produžnica sledećeg sprata.

Sve mladare koji su konkurencija i nalaze se u blizini vršnog mladara treba odstraniti do osnove ili pincirati", kaže agronom i dodaje da je takođe potrebno odstraniti sve mladare koji izbijajuju iz podloge ili izbijaju niže iz debla.

"Uz to treba prorediti i preguste grančice. Valja znati da se odstranjivanjem nepotrebnih grana i lišća smanjuje i transpiracija - isparavanje vlage što voćkama pomaže da bolje podnesu letnju sušu."

Pomagala za povijanje grana

Prilikom ostavljanja dva do tri lastara za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom debla. Taj ugao bi trebalo da bude od 60-70 stepeni. Povijanje mladara treba izvesti kada primarna građa prelazi u sekundarnu da ne bi došlo do cepanja. Kvalitet i uspeh ove pomotehničke mere uslovljen je njenim pravovremenim izvođenjem. Voćne zasade bi trebalo orezivati posle završenog aktivnog vegetativnog rasta, a to je, uglavnom, u drugoj polovini juna i početkom jula, kaže ovaj stručnjak.

"Savijanje grana sa specijalnim savijačima grana ima za cilj da se uveća ugao kod svih jednogodišnjih izdanaka koji u svom razvoju imaju oštar ugao u odnosu na osnovu stabla. Ova mera savijanje grana, sprovodila se do sada raznim pomagalima, koja mogu napraviti više štete nego koristi.

Primer je kanap koji može, da uraste u granu i na tom mestu ona pukne, neki obese na grane tegove od betona, kamen obmotan kanapom, flaše sa vodom, što je opet greška jer usled jačeg vetra grane mogu da se pokidaju", kaže Džombić i dodaje da je ova pomotehnička mera značajna u smislu da stabla na kojima se ove mere ne sprovede, u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti, imaju čestu pojavu oštećivanja grana pod teretom roda, vetrova i velikih oluja.

Formiranje krune

"Ako se ova radnja savijanja grana propusti u prvoj, eventualno drugoj godini, sa velikim naporom se može korigovati kasnije, jer grane postaju bujnije, lomljivije, teže se savijaju i već tada se lome. Ovu meru savijanja grana sa specijalnim savijačima grana treba sprovoditi kod svih vrsta voćki".

Nakon zimske rezidbe uglavnom se radi tretman "bakrom", pa smo upitali ovog agronoma da li to treba raditi i sada?

"Sada su biljke u punoj vegetaciji i kretanje sokova je brzo, tako da voćka ima moć sopstvene regeneracije, tako da nije neophodno, ali je opet poželjno iz drugih razloga. Leto može biti zamka za mnoge infekcije, bolesti, štetočine. Ukoliko sada radimo neke od preostalih tretmana svakako da je kupanje bakrom mera koja nikada neće štetiti. Značajnije je da napomenem ako sami radite ovaj posao da je dezinfekcija alata neophodna", ističe naš sagovornik.


Foto prilog


Tagovi

Letnja rezidba Zimska rezidba Mile Džombić Povijanje grana Vodopije Mladari Formiranje krune Formiranje krošnje


Autor

Sonja Cvetković

Više [+]

Ljubitelj poljoprivrede i dugogodišnji autor priloga i emisija o najnovijim agrarnim dešavanjima u Srbiji.