Pregled prema aktivnim materijama - Triazini i triazinoni

Triazini su jedna vrlo važna, ali u poslednje vreme i osporavana grupa herbicida. Otkriveni su davne 1952. godine. Na tržištu su se pojavili već 1957. Prve sinteze su nastale u tada velikoj hemijskoj kući Ciba – Geigy, u Švajcarskoj. Atrazin je izazvao velike i značajne promene u proizvodnji i prinosima kukuruza u periodu 1957-1964. godine. Od tada pa do danas stalno su prisutn...

Pogledaj više...

Triazini su jedna vrlo važna, ali u poslednje vreme i osporavana grupa herbicida. Otkriveni su davne 1952. godine. Na tržištu su se pojavili već 1957. Prve sinteze su nastale u tada velikoj hemijskoj kući Ciba – Geigy, u Švajcarskoj. Atrazin je izazvao velike i značajne promene u proizvodnji i prinosima kukuruza u periodu 1957-1964. godine. Od tada pa do danas stalno su prisutni na poljima u vodećim ratarskim i povrtarskim kulturama kod nas i u svetu. Druga poznata i široko korišćena aktivna materija cijanazin rezultat je znanja i velikog iskustva stručnjaka Shell-a. Triazini u svom spektru obuhvataju mnoge jednogodišnje širokolisne i uskolisne korove. Mogu se primenjivati na više načina: pre predsetvene pripreme zemljišta, pre setve uz inkorporaciju, posle setve, a pre nicanja, rani (early) post i (kasni) post. Koriste se u: kukuruzu, sirku, šećernoj trsci, soji, krompiru, paradajzu iz rasada i drugim kulturama. Atrazin je (delimično) delotvoran na piriku i neke druge vrste višegodišnjih korova. Cijanazin nije u tolikoj meri efikasan u suzbijanju pirike, ali je uspešniji od atrazina u suzbijanju nekih vrsta prosa i svračice. Već prema tome koju grupu imaju na C – 2 atomu (hlor, metoksi ili metil tio) aktivne materije imaju nastavke: -zin kao atrazin, cijanazin, terbutilazin, propazin, simazin, zatim -ton atraton, prometon, secbumeton, simeton i – trin ametrin, desmetrin, prometrin, simetrin i terbutrin). Efikasnost triazina usko je povezana sa procesom fotosinteze, tačnije fotolizom vode ili Hilovom reakcijom. Nastali slobodni radikali (super oksidi) oksidiraju i razaraju membrane i pigmente. Triazini ograničavaju sposobnost biljke da usvaja potrebnu količinu svetlosti i transpiracije. Oštećenja od atrazina su veća pri jakom suncu i transpiraciji. Suprotno atrazinu, oštećenja od metribuzina su veća pri oblačnom i hladnijem vremenu. U oskudici svetla smanjuju se zalihe ugljenih hidrata u biljci i tokom narednih toplih i sunčanih dana, pojačava se usvajanje herbicida, ali i fitotoksične promene. Oštećenja od metribuzina su moguća ukoliko je u periodu manjem od tri dana posle tretiranja obavljena zaštita useva nekim od organofosfornih insekticida. Atrazin se najbolje usvaja kada se primeni preko zemljišta. Usvajanje preko lista takođe je moguće, ali se tada moraju upotrebiti dodaci ulja ili neki od surfaktanata. Atrazin se vrlo dobro kreće ksilemom (na gore). Brzina kretanja herbicida u biljci strogo je određena brzinom transpiracije. Njegova izvanredna selektivnost u kukuruzu i otpornim korovima bazira se na njegovoj brzoj razgradnji u ovim biljkama. Kukuruz je među retkim biljkama koje su sposobne da se same detoksikuju i neutrališu velike doze atrazina. Atrazin u zemljištu ostaje 3-12 meseci. Postojanost je određena dozom, tipom zemljišta i uslovima staništa. Tako je veća postojanost atrazina u suvim zemljištima, pri niskim temperaturama i u peskovitim zemljištima. U takvim zemljištima atrazin je pristupačniji biljci nego u težim zemljištima. Atrazin je jedna od najčešće pominjanih toksičnih materija u podzemnim i površinskim vodama. Prvi simptomi delovanja atrazina na osetljivim biljkama vidljivi su na vrhovima i rubovima listova. Hloroza i žutila su primetna u blizini provodnih tkiva i na listovima. Nakon hloroze dolazi do postepenog zatamnjenja i nekroze tih tkiva. Simptomi ponekad budu prikriveni simptomima manjka gvožđa, magnezijuma ili mangana u biljci. Međužilna hloroza na gornjim, mladim listovima je čest simptom na biljkama koje pate od nedostatka gvožđa. Simptomi se po pravilu pre javljaju na starijim listovima koji često imaju snažniju transpiraciju. Neretko se kod jačih pljuskova, na mladim usevima javljaju "ožegotine" izazvane metribuzinom ili herbicidima iz grupe derivata fenil ureje (linuron) koje česticama zemljišta dolaze u kontakt s kotiledonskim ili prvim parom pravih listića. Veće štete od atrazina su u godinama kada je hladno i vlažno vreme i kada su uopšte nepovoljniji uslovi za rast i razvoj biljke.