Banana od stabla do kore - korisna za ljude i baštu

Banana, Musa sapientium, iz porodice Musaceae, neizostavno je tropsko voće na našoj trpezi, ali ne samo to, zbog svog dekorativnog stabla i ogromnih listova ukrašava i mnoga dvorišta. Voće je karakterističnog mirisa i ukusa, ali i bogatih nutritivnih osobina.

Raširena je širom sveta, pa i kod nas kao dekorativna biljka, jer njen plod u našim klimatskim uslovima ne može da sazri, odnosno ne može da postigne fiziološku zrelost za konzumiranje. Ipak, bilo je sporadičnih slučajeva, poput onog od pre nekoliko godina kada je uzgojena na imanju u okolini Čačka.

Ne podnosi vetar

Banana vodi poreklo iz jugoistočne Azije. Plodovi joj rastu u grozdovima. Njena upotreba datira još od 8000 godina p.n.e. Podnosi razne vrste zemljišta, ali najviše voli duboka, propusna i rastresita zemljišta, ne podnosi vetrovito područje.

Preporučeni razmak sadnje je oko 3 m jedna od druge kako bi svako stablo imalo dovoljno prostora za nesmetan rast i razvoj. S obzirom na to da je vrsta tropskog podneblja, potrebna joj je prosečna temperatura od 19^oC tokom cele godine.

Iz tog razloga kod nas banane ne mogu da postignu potpunu fiziološku zrelost. Biljka je zrela kad počne da cvjta. Iz cvata se razvijaju plodovi, a njihov razvoj obično nastupa nakon godinu dana.

Inače, svaka stabljika samo jednom proizvede plodove, a nakon toga stabljiku treba odrezati kako bi se regenerisala. Plodovi se razvijaju u grozdovima koji mogu biti teški i do 50 kilograma.

Berba u jesen

Banane se beru na jesen, obično dok su još zelene, a zatim se ostave da sazreju do žute boje. Vrsta banane koja je danas najraširenija na tržištu je Kevendiš.

Bogate su mnogim vitaminima (C, A, B6, B3, B2, B9 ) i mineralima, naročito gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i selenom, a sadrže jako malo masnih kiselina. Takođe, sadrže malo proteina, a najviše vode i ugljenih hidrata. Nezrele banane sadrže skrob koji sazrevanjem prelazi u šećere: glukozu, fruktozu i saharozu. Za naš organizam je značajna jer sadrži visok nivo kalijuma, vitamina i dijetalnih vlakana.

Lekovite osobine

Banane pomažu kod srčanih i probavnih smetnji, održavaju zdravlje bubrega i poboljšavaju koncentraciju. Njene lekovite osobine odražavaju se u visokom procentu dijetalnih vlakana, vitamina i alkaloida. Poseduju mnoga aromatična jedinjenja koja imaju antioksidativna svojstva. Često pomažu kod srčanih i degenerativnih bolesti.

Mogu pomoći kod:

• srčanih bolesti – visok procenat kalijuma i antioksidansa u bananama reguliše krvni pritisak,
• probavnih smetnji – nerazgradivi skrob i pektin su vlakna koja pomažu radu probavnog trakta tako što deluju kao probiotici bakterijama mlečne kiseline,
• urinarnih problema – redovan unos kalijuma potpomaže pravilan rad bubrega,
• depresije i anksioznosti – zbog visokog nivoa tirozina podstiče se sinteza dopamina, hormona koji pozitivno deluje na raspoloženje,
• anemije – zbog visokog sadržaja gvožđa,
• pamćenja i koncentracije – banane su bogate vitaminima B grupe koje regulišu nervne nadražaje pa tako deluju i na mozak,
• banane i holesterol – povoljno utiču na smanjenje holesterola.

Takođe, od banane združene sa medom može se praviti lek protiv kašlja. Suve banane su takođe dobre za zdravlje jer su sušenjem hranljive supstance postale koncentrovanije. Ipak, tako sadrže i veći udeo šećera, pa se ne preporučuju osobama koji žele da izgube na kilaži.

Takođe, kora od banana može poslužiti kao lek, ali i kao pomoćno sredstvo u domaćinstvu. Pomoću nje možemo:

• izbeliti zube – mangan, magnezijum i kalijum pomažu kod izbeljivanja zuba,
• ukloniti akne – lice možete blago istrljati korom banane, a to će ujedno umanjiti suvoću kože,
• ublažiti svrab nakon uboda insekta – mesto uboda na koži treba blago istrljati korom od banane,
• ublažiti podočnjake – kora od banane je izvrsna za podočnjake zbog mnogih minerala koji deluju na vitalnost kože ispod očiju.

Retki znaju da se kora od banana može upotrebiti kao prirodno organsko đubrivo. Kora se jednostavno rasporedi oko cveća ili povrtarskih kultura, postepenom razgradnjom će otpuštati minerale u zemlju.

Kako sa korom banane prihraniti biljke

Osim tog načina, može se praviti i pasta i od kore ili od celih banana. Dodata jabukovom sirćetu u određene posude može poslužiti kao klopka za lisne insekte u gajenom bilju. Takođe se može upotrebiti i za ožiljavanje reznica.