Jedan od predloga kako da se stanovnici sela osećaju komfornije u svojim mestima je da se osvetle dvorišta. Ako se već odlučite za to, potrebno je rasvetu uraditi po pravilima.
Kada bi bar svako drugo seosko dvorište bilo osvetljeno, atmosfera bi mogla da liči baš kao da ste u centru nekog grada. Možda čak i lepše. Prolazak kroz dvorište sa svetlima daleko je prijatniji od onog koje je u potpunom mraku.
Dobra vest je da za osvetljenje nije potrebno mnogo novca, ni truda, a efekti su više od očekivanog. I estetski i praktični. Ukoliko se odlučite za osvetljenje, nije na odmet ispoštovati nekoliko pravila prilikom postavljanja svetiljki.
Dvorišne staze su delovi vrta koji se najčešće koriste, te je logično da ih osvetlimo. Pored staza može da se stavi takozvano "podno" osvetljenje, gde su svetiljke ispod nivoa zemlje, ali sa zaštitinim staklom u ravni sa zemljom. Ova varijanta je nešto skuplja za izradu, a njene prednosti su što su svetiljke diskretne i skoro nevidljive. Noću dobijate diskretno svetlo i ne opterećujete dizajn vrta dodatnim elementima.
Druga opcija je da postavite klasične svetiljke pored staze. Ranije je bio običaj da ove svetiljke ne budu više od pola metra do 70 centimetara, međutim danas je uslovno rečeno dozvoljeno da one budu visoke, baš kao što je urađeno i klasično ulično osvetljenje. Slično osvetljenje se može postaviti i na parkinzima, ukoliko ih imate. A njih najčešće imaju vlasnici hladnjača ili prerađivačkih pogona.
Takođe, pergole ili podijume za sedenje u dvorištu možete da osvetlite. Ukoliko se nalaze u centralnom delu dvorišta, to će biti dovoljno svetla. Osim ako vrtovi nisu veliki po površini.
Svetiljke ispred kuće u selu su korisne, ali na kapiji ili ogradi su još korisnije. Danas se prave zaista najrazličitije ograde, od kamena, drveta, betona ili kovanog gvožđa. Po pravilu je ovo veoma skupa investicija za jedno seosko dvorište. Prava je šteta ne uložiti bukvalno još koji dinar, i osvetlili, ne samo umetnički rad, već i stvoriti efekat kakav bi svako priželjkivao. Na neki način ovako ćete odati i počast majstorskim rukama, jer će njihovo delo i noću doći do punog izražaja.
Svetlo na kapijama ili ogradama stavlja se na stubove. I to pri vrhu. Poželjno je da bude "oboreno" da ne bi smetalo prolaznicima, jer se postavlja uglavnom u visini očiju. Međutim, svetiljke mogu da se smeste u "niše" odnosno udubljenja ukoliko ih imate na ogradi. I ovde, ako finansije dozvoljavaju, može da se postavi podno osvetljenje.
Predlog za osvetljenje dvorišta
Osvetlite krošnje, žbunove, žive ograde
U unutrašnjosti dvorišta reflektorima mogu da se osvetle krošnje drveća. Ali preporuka je da, ako imate više stabala, da odaberete samo jedno, kako ne biste preterali sa svetlima. Kod žbunova ili čak živih ograda najbolje je svetiljke sakriti u grane i lišće. Ovakav način osvetljenja zaista dobro izgleda. Pogotovu ako imate živu ogradu duž celog dvorišta. Rastojanje između svetiljki može da bude u rasponu od dva do pet metara.
Da osvetljenje dvorišta ne bi bila preskupa investicija, možete za početak da upotrebite i solarne svetiljke, koje će biti dobre za početak. Ili one profesionalne za koje je ipak potrebno malo više novca. Kada su u pitanju ograde i kapije, o tome već treba napraviti plan kada se one zidaju ili postavljaju. Naime, unapred treba ostaviti mesta za svetiljke i isplanirati kuda i kako sprovesti električne instalacije.
Za dvorišno osvetljenje koriste se posebni vodootporni kablovi i priključci. Za njihovo postavljanje najbolje je angažovati električara, kako ne biste rizikovali sa strujom. Oni će vam, u zavisnosti od želja, rasporeda i vrsta svetiljki i načina na koji želite da ih postavite, preporučiti kako bi kablove trebalo ukopati u zemlju. Najčešće je to dubina od pola metra i postavljanje kablova u zaštitne kanale. Jer, osim što dvorište treba da bude osvetljeno, više od toga je potrebno da bude bezbedno.
Foto: Magdalena Nenković
Tagovi
Autorka
