• Biološki uzgoj
  • 31.07.2019. 18:00
  • Banjalučka regija, Republika Srpska, Banja Luka

Bio bašta: Na zapuštenom gradskom zemljištu danas uzgajaju bio povrće

"Banjalučka gradska bašta" je mesto gde se baštovani prvi put susreću i gaje biljke neuobičajne za naše podneblje. Većina baštovana te neobične sorte gaje iz semena i sadnica, a da ih nikad uživo nisu ni videli", priča Milka Tamamović.

Foto: UG Gradske bašte
  • 192
  • 50
  • 0

Nekada zapušteno gradsko zemljište u banjalučkom prigradskom naselju Rakovačke bare ovog leta živi novim životom, prepunim boja i ukusa raznih poljoprivrednih biljaka, nastalih pod budnim okom urbanih baštovana koji tu svakodnevno dolaze kako bi na ekološki način uzgajali povrće.

Reč je o prvoj gradskoj bašti u BiH, koja je nastala zahvaljujući viziji Udruženja građana "Gradske bašte", koji su kroz projekat "Banjalučka gradska bašta" pre godinu dana dobili od Grada na korišćenje 5.000 metara kvadratnih zapuštenog zemljišta. Zatim su na njemu formirali 56 parcela, površine od 60 m², koje su međusobno povezane pristupnim stazama.

Od zapuštenog zemljišta, godinu dana kasnije, nije ostalo ništa. Livadu, prepunu korova, zamenila je šarena baštenska oaza na kojoj rađaju razni ukusni plodovi, svih boja i veličina.

Prvi urbani baštovani

Kako nam je objasnio Goran Pivašević, koordinator ovog projekta, svaka parcela dobila je svog sezonskog vlasnika sa kojim je UG "Gradske bašte" sklopilo ugovor na godinu dana, odnosno jednu sezonu.

"Svaki nosilac parcele dobio je mogućnost da prijavi svoje korisnike koji će zajedno s njim koristiti tu parcelu. To je prosečno tri osobe po jednoj parceli tako da je ukupna brojnost onih koji aktivno učestuju i dolaze u "Banjalučku gradsku baštu" oko 150 građana", pojašnjava Pivašević za Agroklub. On ističe da su baštovani, pored kvalitetne zemlje, dobili vodu i mentorsku pomoć, a lokacija je i odlično povezana gradskim prevozom, tako da je lako dostupna za sve građane Banjaluke.

Da su građani itekako zainteresovani za urbano baštovanstvo UG "Gradske bašte" uverili su se već na samom početku jer je vladala ogromna zainteresovanost za ponuđene parcele na kojima danas možete videti razne biljke, a mnogi su već kući odneli i svoje prve uzgojene plodove.

Planiraju proširenje 

Pivašević kaže da su pripremajući ovaj projekat tokom prošle godine, imali u planu da za potrebe informisanja građana objave jednu vrstu javnog poziva gde bi ih pozvali da se prijave za dobijanje parcela. Međutim, morali su odustati od toga jer su već indirektno imali veliku zainteresovanost građana, tako da je svih trenutno dostupnih 56 parcela vrlo brzo bilo rezervisano.

"U suštini i bez reklame već smo imali veliku zainteresovanost. Svi oni koji su već dobili parcele na korišćenje imaće privilegiju da za narednu sezonu produže svoje članstvo. Sve parcele koje budu slobodne biće ponuđene za novu sezonu. Zbog toga mi već planiramo proširenje na istoj lokaciji kako bi dodatni broj građana dobio mogućnost za zasnivanje svoje bašte", poručuje Pivašević.

Biljana Banović jedna je od mentora u Banjalučkoj gradskoj bašti

On ističe da se tom prilikom neće voditi kvantitetom i brojnošću već će razmišljati o kvalitetu i zadovoljstvu korisnika pa će i širenje raditi u obimu u kom bi "Banjalučka gradska bašta", prema raspoloživim ljudskim resursima, mogla adekvatno funkcionisati.

Sve su ovo za sada samo planovi jer za zvanično proširenje kapaciteta moraće se sačekati na dozvolu Gradske uprave.

U bašti rade svi - od male dece do penzionera

Pivašević ističe da je struktura ljudi u "Banjalučkoj gradskoj bašti" šarolika - od male dece, od kojih najmlađe ima četiri godine pa sve do penzionera.  Pored različite starosne strukture, baštovanstvom se bave i građani različite obrazovne strukture - od osnovne škole pa sve do doktora nauka.

"Banjalučka gradska bašta upravo je onakva kakva treba da bude svaka bašta - šarolika, kako po pitanju biljaka tako i po pitanju građana. Što je najbitnije, ova šarolikost u svakom pogledu odlično funkcioniše. Monokulture su dosadne", komentariše Pivašević i dodaje da je jedan od ciljeva ovog projekta bio taj da zapuštenoj i neiskorišćenoj zemlji, u ovom slučaju gradskoj, daju određen sadržaj koji će na tom zemljištu stvoriti određenu vrednost.

To je, kako kaže Pivašević, dobitna kombinacija kako za građane, tako i za Banjaluku. Građani ovim dobijaju prostor u kom mogu provoditi svoje slobodno vreme, družiti se sa drugim sugrađanima, a uz to naučiti nešto korisno i prozivoditi hranu, dok Grad Banjaluka na taj način ima manje zapuštenih zelenih površina, ali opet dobija određen sadržaj koji će ga učiniti prepoznatljivim.

Danas to napušteno zemljište ima svoju namenu, u ovom slučaju baštu.

"Pošto u Banjalučkoj gradskoj bašti" koristimo tehniku malčiranja, pored zemljišta koje smo dobili održavamo i okolno gradsko zemljište koje je na tom prostoru. Naime, za potrebe malčiranja koristimo travu koju dobijamo košenjem upravo tih površina. Na taj način grad nema troškova u održavanju tih zelenih površina dok mi za potrebe bašte direktno dobijamo potrebnu travu za malčiranje", pojašnjava Pivašević.

Oživljavanje starih zaboravljenih sorti

Milka Tamamović, mentor u projektu "Banjalučka gradska bašta", nadovezuje se na priču, ističući da baštovani imaju mogućnost da gaje biljke koje žele. Jedini uslovi su da poštuju principe bio uzgoja i da seme nije GMO.

Trenutno se na parcelama mogu naći uobičajne poljoprivredne biljke za naše podneblje, kao što su, paradajz, paprika, krompir, kupusnjače, salate, tikvice, kukuruz, boraniju, luk ili šargarepu.

"Negujemo i oživljavamo stare zaboravljene sorte svih vrsta povrća, začinskog i lekovitog bilja. "Banjalučka gradska bašta" je mesto gde se baštovani prvi put susreću i gaje biljke neuobičajne za naše podneblje. Većina baštovana te neobične sorte gaje iz semena i sadnica, a da ih nikad uživo nisu ni videli", priča Tamamovićeva.

Dodaje da u baštama raste na desetine različitih sorti patlidžana, tikvi, pasulja, boranije, paprika, čilija, ali raste i tomatilo, batat, fizalis, kivano, amarant, čičoka, legenarie (vrg tikve), lufa tikva.

Lepeza boja i oblika

Tamamovićeva sa ponosom kaže da na parcelama trenutno pristiže jako mnogo plodova, ali kraljevi svih bašta su, ipak, paradajzi svih mogućih boja i oblika.

"Od standardnih crvenih, do žutih, zelenih, ljubičastih, crnih i šarenih u svim kombinacija, boja i oblika, od šeri paradajza, do veoma krupnih sorti za sve namene, od salate do kečapa", priča Tamamovićeva.

Baštovani, iako početnici, kako kaže ona, uspešni su uzgajivači i uveliko beru svoje plodove, a čak su uzgojili dinje i lubenice, čime su dokazali da su osnove veštine bio baštovanstva odlično savladali.

Nema šta nema u ovoj gradskoj bašti

Tamamovićeva, koja je ujedno i predsednica UG "Gradske bašte" objašnjava da se ideja o gardskim baštama nije rodila preko noći već je živela nekoliko godina u jednoj grupi ljudi.

Realizacije, na žalost, nije bilo iz raznih okolnosti, sve do kraja 2017. godine kada se okupila sadašnja ekipa zainteresovana za realizaciju te ideje.

"Brzo smo se prepoznali, uvideli sposobnosti svakog od nas i veoma brzo reagovali. Osnovali smo UG "Gradske bašte", uporedo sa tim poslom razvijali smo priču o mogućim modelima zasnivanja gradskih bašta, o načinima rada i došli do čitave priče koja je ubrzo predstavljena članovima Udruženja. Ubrzo je sve detaljno bilo i napisano u obliku projekta "Banjalučka gradska bašta" čiji su autori Biljana Banović i Goran Pivašević", prepričava nam njihove prve korake Tamamovićeva.

Ona dodaje da je projekat ubrzo predstavljen Gradskoj upravi kojoj su ponudili saradnju i realizaciju na partnerskoj osnovi. Gradska uprava je ideju i projekat prihvatila i dobili su zeleno svetlo za realizaciju.

Od ideje do realizacije

Za potrebe ovog projekta Grad Banjaluka im je dodelio na korišćenje 5.000 metara kvadratnih zemlje, na period od pet godina, uz mogućnost produženja ugovora o korišćenju, ali i povećanje površine zemlje u skladu sa potrebama baštenske zajednice.

Od tog momenta, kako priča Tamamovićeva, prošlo je nešto manje od godinu dana dok su sve administrativne procedure i formalnosti obavljene i kada se konačno pristupilo uređenju parcele - od osnovnih radova pripreme zemlje, parcelizacije, okolčenja parcela i rešavanja u hodu još bezbroj problema koji su pred njih izlazili.

"Ipak, polovinom maja ove godine sve je bilo spremno i baštovani su ušli u svoje parcele i krenuli sa setvom i sadnjom. Tri meseca kasnije prvi banjalučki baštovani beru svoje plodove. Sav umor neprospavanih noći, razgovora, traženju rešenja, straha, strepnje od poplave, suša ili pojava biljnih bolesti obrisani su njihovim prelepim širokim osmesima prilikom branja prvih korpi plodova", kaže Tamamovićeva sa ponosom.

Edukacija građana o osnovama bio uzgoja

Biljana Banović, mentorka u projektu "Banjalučka gradska bašta" pojašnjava da su se odlučili isključivo za bio uzgoj jer su svesni da je ovaj način baštovanstva jedan od načina pružanja otpora hemijskoj industriji, koja je postala deo svake životne sfere.

"Danas, kada je informacija dostupna svakom građaninu, mi smo svesni da je hrana koja nam je dostupna na tržištu višestruko tretirana i zagađena pesticidima i teškim metalima. Zato je uzgoj sopstvene hrane po principima bio uzgoja danas imperativ. Ono što smo započeli ovim projektom jedan je vid edukacije građana, svojevrsni edukativni poligon, na kome građanstvo učimo osnovnim principima bio uzgoja i savladavanju veština koje su im neophodne za eventualno zasnivanje vlastitog domaćinstva u ruralnoj sredini", ističe Banovićeva.

Biljana Banović: Moja životna misija je povratak čoveka prirodi i razvoj ekološke svesti kod ljudi

Ona kaže da se projekat reflektuje na ruralni razvoj polazeći od činjenice da većina građana ima svoju nasleđenu imovinu na selu, ali se ne usuđuje da pokrene uzgoj sopstvene hrane na većoj površini dok ne savlada sve veštine uzgoja.

Većina direktnih učesnika na projektu su početnici koji su već sada, kako priča Banovićeva, uvidevši da su sposobni da savladaju sva iskušenja koja uzgoj hrane donosi tokom sezone, odlučili da pokrenu obradu svojih zapuštenih imanja i proizvedu veću količinu hrane za svoju porodicu. Oni će u daljem toku samostalnog rada imati svu podršku mentora.

Jedna od brojnih aktivnosti koja se odvijaju u ovoj maloj zajednici su i serije radionica koje daju smernice prvoj generaciji baštovana.

Edukativne radionice za sve građane

Banovićeva ističe da bio uzgoj podrazumeva obuku koja osposobljava za sprovođenje integralne zaštite zasada, bez obzira da li se radi o povrću ili voću i upotrebi svih resursa prirode za negu biljaka.

"Bazira se na pet osnovnih metoda o kojima učimo na radionicama. To su: mešovita sadnja, organska ishrana biljaka, malčiranje zemljišta, kompostiranje i saradnja sa prirodom. Kroz radionice se uči kako da prepoznamo biljke od kojih možemo da napravimo tečna đubriva i preparate za zaštitu biljaka, kako da prepoznamo pomagače u prirodi, a da ujedno budemo tolerantni prema svakom biću jer se bića iz perspektive bio uzgoja ne dele na korisna i štetna", pojašnjava ona.

Banovićeva dodaje da je u okviru projekta planirana serija od 12 radionica, pri čemu su do sada završili sedam u okviru kojih su zaokružili sve biološke metode, počevši od izrade nacrta po principima sestrinstva biljaka, zaključno sa kompostiranjem na poslednjoj radionici.

Sada im sledi obuka iz oblasti semenarstva, kalemljenja na spavajući pup, izrada kozmetike od povrća uzgojenog po bio principima, kao i u daljem radu način pripreme zemljišta za zimski san i kasna jesenja sadnja.

Korisnici, ali i zainteresovani građani na radionici 

Radionice, kako ističe naša sagovornica, mogu da posete svi građani, bez obzira da li su korisnici parcela ili ne.

"Ukoliko zaista želimo da ekološki osvestimo ljude moramo da delujemo bez ograničenja i svim ljudskim resursima. Naš cilj je da "Banjalučka gradska bašta" bude mesto na kome će se čovek ojećati zbrinuto i sigurno jer je to ujedno i prva baštenska zajednica u BiH. Sama reč "zajednica" asocira na povezivanje i negovanje međuljudskih odnosa", ističe Banovićeva.

Ona zaključuje da je prva generacija bio baštovana pokazala na svim poljima visok stepen solidarnosti i tolerancije. Prema njenim rečima, gradska bašta nije zasnovana za određenu grupu ljudi već za sve građane i svi su dobrodošli.

"To je mesto na kome svaki građanin ima mogućnost da dobije jedan vid obuke. Ukoliko želite da proizvodite svoju hranu po bio principima znaćete da u Banjaluci postoji mjsto na kojem će vam pomoći da sve što vam je na tom putu potrebno i savladate, iznad svega uz čovekoljublje i blagodaran odnos prema prirodi", ističe Banovićeva.

Ona kaže da su upravo iz velike zabrinutosti za resurse prirode, ujedno i iz potrebe da nauče nešto novo što im omogućava nezavisnost, radionice izazvale veliko intresovanje, ne samo kod učesnika na projektu već i kod samih građana.

Ukoliko zaista želimo da ekološki osvestimo ljude moramo da delujemo bez ograničenja

Serija od 12 radionica otvorenog je tipa, odnosno dostupne su i za građane koji nisu članovi "Banjalučke gradske bašte". "Naravno, radionice se u tom slučaju plaćaju jer su besplatne samo za članove", pojašnjava Pivašević i ističe da se članstvom u "Banjalučkoj gradskoj bašti" dobija čitav paket svih potrebnih elemenata koji će omogućiti svakom građaninu da u svome gradu nauči veštine baštovanstva, a uz to i mesto u gradu na kom će zasnovati svoju baštu.

"Pred kraj sezone, pre sejanja ozimih useva, svi trenutni članovi moćiće produžiti svoje članstvo i kroz zasnivanje ozimih zasada, povezati ovogodišnje članstvo sa članstvom u novoj sezoni", poručuju za kraj iz ovog Udruženja.


Foto prilog


Tagovi

Banjalučka gradska bašta Goran Pivašević Milka Tamamović Biljana Banović Bio bašta Urbani baštovani Urbana bašta


Autorka

Snježana Karić

Snježana Karić

Snježana je diplomirana novinarka, komunikolog sa dvadesetogodišnjim radnim iskustvom u medijima. Velika zaljubljenica u prirodu i lekovito bilje. Uživa da fotografiše svet oko sebe, putuje i isprobava dobra vina.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi