Biljana Banović: Moja životna misija je povratak čoveka prirodi i razvoj ekološke svesti kod ljudi

Beograđanka Biljana Banović, koja se zaljubila u Banja Luku i ostala u tom lepom gradu, višegodišnji je edukator iz oblasti bio uzgoja, kolekcionar starih i naslednih sorti povrća i voća, čuvar semena, začetnik motivacionog baštovanstva, šaptač biljkama i veliki zaljubljenik u prirodu. Sa tom neobičnom ženom, koja s mnogo ljubavi i znanja priča o bio uzgoju, donosimo širi intervju.

Između ostalog, znamo Vas po Fejsbuk stranici Trag Biljke? Kada ste uronili u taj bogati i čudnovati svet bilja i o čemu pišete na svojoj stranici?

Trag Biljke je humanitarna stranica, nastala iz velike potrebe da probudim u ljudima trag biljke polazeći od istine da je baštovanstvo jedan oblik atavizma (sličnost sa precima) i da nam je u krvi. Potrebna nam je samo iniciacija u taj magični svet biljaka, a to je ljubav i zahvalnost. Trag Biljke je zapravo poezija baštovanstva. Poezijom navodim pratioca na trag ljubavi, jer su biljke sposobne da nas nauče umetnosti voljenja. Trag Biljke je ujedno i svojevrsna radionica, jer svo svoje znanje poklanjam pratiocima sa namerom da savladaju sve veštine koje su im neophodne da zasnuju sopstveno, nezavisno domaćinstvo. Fotografijama, kao u stripu, pokazujem metode kalemljenja, uzgoja iz reznica, sadnje i setve, izrade nacrta parcela u skladu sa plodoredom, dužinom vegetacije biljaka i sestrinstvom biljaka, izradu tečnih đubriva od 25 vrsta divljih i gajenih biljaka. 

Pokazujem kako se prave preparati od biljaka za zaštitu biljaka, učim ih da ne dele bića na korisna i štetna, jer je svako biće rođeno u samo njemu univerzumom određenom trenutku i zaslužuje da živi. Trag Biljke uči strahopoštovanju nad životom. Ujedno budim savest ljudi po pitanju očuvanja starih sorti, jer je to imperativ današnjice. Nekoliko godina Trag Biljke organizuje veličanstvenu razmenu semena, koja probija sve granice i putem koje se ljudi upoznaju sa sasvim nepoznatim starim sortama, kao i sortama iz porodičnog uzgoja. Organizujem i razmenu plemki starih sorti koje dospevaju u ruke iskusnih kalemara i samim tim se omogućava njihov opstanak.

Pratioce učim izradi zimnice bez hemije, kozmetičkih preparata od gajenih biljaka, ukazujući na važnost proizvodnje sopstvene hrane i proizvoda za negu. Dobijam dnevno na desetine poruka u kojima pratioci traže savet u vezi sa uzgojem, semena ili samo pišu o tome koliko im je Trag Biljke unapredio život uvodeći ih u sasvim novu sferu biljkoljublja.

Biljana Banović: Kalemljeno je lako, lekovito i ljubavno

Bavite se voćarstvom, imate zasad u kojem je zastupljeno mnogo starih sorti voća. Sami kalemite voćke!

S obzirom na to da se bavim bio uzgojem u skladu sa prirodom, koji podrazumeva uspostavljanje predatorskog lanca i posmatranje procesa u prirodi (ne nužno delovanje), zaljubljivanje u stare sorte voćaka bilo je neminovno. Bio uzgoj podrazumeva ujedno i rad sa autohtonim sortama. One su otpornije i prilagođene svojoj okolini. Kalemljenje je veština jednaka umetnosti i direktno povezana s očuvanjem starih sorti. Potpuno sam zaljubljena u tu veštinu i pokušavam ljudima da prenesem jasnu poruku da: lako je, lekovito je i ljubavno je. Svojim rukama nešto stvoriti, podlogu i plemku spojiti, staru sortu spasiti od nestanka, veličanstven je poduhvat. Naročito želim da inspirišem žene da se okušaju u toj veštini i da je savladaju. Istovremeno, to je takođe uvod u sopstveno nezavisno domaćinstvo.

Šta proizvodite od voća i povrća?

Od voća proizvodim organske rakije ekselencije uz postupak koji se pažljivo prati od samog odabira ploda do postupka destilisanja. Osim toga, pravim kompote, sokove, džemove i postupak proizvodnje uz recepte delim sa svojim pratiocima. Volim da ekperimentišem kombinacijom voća i povrća uz dodatak divljih biljaka. Proizvodnja je za mene svojevrsna alhemija i velika radost. Svakoj tegli pristupam kao posebnom umetničkom delu i u nju unosim celovitu energiju. Stalno ukazujem na značaj vraćanja domaćih proizvoda na naše trpeze jer su bez aditiva, veštačkih boja, pesticida, konzervansa i GMO soje. Važno je da odbacimo zavodljivo upakovane kvazidelicije i da se vratimo autentičnim prehrambenim vrednostima.

Kolekcija od 674 sorte povrća

Prikupili ste i zapanjujuću kolekciju starih sorti povrća. To je dobar potencijal za svojevrsnu banku gena. Koje biste posebno istaki i zašto su one važne i vredne?

Ja sam kolekcionar starih sorti povrća. Moja kolekcija trenutno ima 674 sorte. Cilj mi je da do kraja naredne sezone taj broj pređe 1.000. Kolekcionarstvo je opsesivna ljubav i jedna potpuno magična dimenzija života. Uvek tragam za novim sortama i osnovni cilj mi je da ih podelim sa ostalim baštovanima, da bih osigurala opstanak same sorte. Kolekcionarsto te vrste podrazumeva sposobnost darivanja i deljenja, pa isključuje bilo kakvu sebičnost. Opstanak sorte je uvek imperativ. Naročito sam zaljubljena u čilije i patlidžan. Pričom o lekovitosti  antioksidansa kapsaicina uspela sam da izazovem veliko interesovanje mojih pratilaca za uzgoj čilija.

Učenici medicinske škole pokrenuli biznis zahvaljujući kapsaicinu iz ljutih papričica

Čili paprike su vrlo važne u bio uzgoju, jer se od njih pravi nekoliko preparata za zaštitu biljaka i te recepte stalno ponavljam na svom blogu. Uvela sam ih u redovnu ishranu, tako što sam osmislila novi recept za njihovo konzerviranje koji podrazumeva kombinaciju sa paprikama koje se kotiraju nisko na Skovil skali i taj recept redovno delim na stranici. U kolekciji su vrlo stare sorte graška, leblebija, paradajza, kukuruza, amaranata. Naročito sam ponosna na svoju kolekciju patlidžana koja trenutno broji 30 starih sorti. Bilo mi je potrebno nekoliko godina i mnogo razmena da bih sve te lepotice sakupila na jedno mesto. Trenutno imam najveću kolekciju patlidžana u regionu. Meni je trebalo mnogo vremena za potragu, a mojim sugrađanima, pratiocima i prijateljima je to sve sada dostupno na jednom mestu - u kolekciji Trag Biljke.

Začetnica motivacionog baštovanstva 

Mnogo napora ulažete u ideju motivacionog baštovanstva, želite, kako ste rekli u jednom razgovoru, da vratite čoveka čoveku?

Ja sam začetnik motivacionog baštovanstva. Baštovanstvom želim čoveka da oslobodim strahova jer su upravo strahovi ono što nas blokira. Strah od neuspeha nas sprečava da se prepustimo delovanju. Moja jasna poruka je da je sam čin povezivanja semena i zemljišta uspeh. Sezonu ne merimo po količini plodova, već po količini ljubavi i to upravo onoj koja nas je pripitomila i naučila da se oslobađamo ljutnje. Ja uz pomoć biljaka više nemam "sposobnost da se ljutim". Jedan od velikih uspeha u ovoj sezoni je smanjivanje straha od plamenjača kod mojih baštovana. Ukazujući im na činjenicu da je svako biće tu da bi se nahranilo, da su biljke sposobne da se brane i da same uspostavljaju odnose sa agresivnim gljivica, da i agresivna gljivica može da oseti ljubav pa "hajde da pokušamo da je volimo" uspela sam da prevaziđem jedan stoletni baštovanski strah. Motivaciono baštovanstvo baziram na nekoliko važnih istina:

• Biljke nas uče umetnosti voljena i tu ljubav prvo razvijamo prema sebi;
• Baštovanstvo nas fokusira na sadašnji trenutak u kome smo bezbedni. Iako zvuči nestvarno mi smo zapravo retko zaista fokusirani na sadašnjost;
• Baštovanstvo je najbrži put da se praktično ostvarimo što je veoma značajno. Zato uvek savetujem negu plodonosnog povrća naročito u školskim baštama, jer je taj susret sa praktičnom ostvarenošću lekovit;
• U zemljištu živi nepatogena bakterija Mycobacterium vaccae koju udišemo dok radimo sa zemljom i koja nakon inkubacije od nedelju dana u nama pospešuje pojačano lučenje hormona sreće.

Nikada nije bilo važnije da čoveka vratimo prirodi jer su resursi planete već dosta potrošeni našim lošim navikama. Ja to postižem ljubavlju. 

Susret biljaka i dece lekovit

Koliko je važno ljubav prema biljkama i prirodi prenositi na najmlađe u vrtićima, školama i kakvi su vam planovi?

Susret biljaka i dece je lekovit. Dovoljno je da deca dodiruju biljke i da u tom spoju osete energiju ljubavi koja protiče. U ovoj eri tehnologije i velikog protoka informacija mi gubimo realni kontakt sa decom. Ekološka svest je na niskom nivou i vreme je za promene. Ja svojim pratiocima radim posebne nacrte malih baštica za njihovu decu. Sve je prilagođeno malim ručicama i njihovoj potrebi da se igraju bojama. Tu se gaje šeri paradajzi u različitim bojama, čokoladne paprike, niski kukuruzi, mahunarke u bojama i sve je izrazito blagog ukusa da bi deci bilo jestivo. Naročito mi je važno da decu upoznam sa značajem semena i uloge insekata u prirodi. Učimo da volimo svako biće i da naučimo njegovu ulogu u bio uzgoju, učimo slova upoznajući biljke, učimo da proizvodimo sopstvenu hranu. U okviru projekta  "Banjalučka gradska  bašta" imaćemo priliku da pratimo kroz čitav tok trajanja projekta promene u ekološkoj osvešćenosti kod dece i koliko je urbano baštovanstva uticalo na njih.

Plod je dar biljke i ona obilno daruje samo kad je voljena i srećna

Komunicirate sa biljkama, vi ste njihov svojevrsni šaptač. Možete li ukratko opisati tu ljubav i  sa njima?

Biljke su emotivna bića koja komuniciraju energijom, dodirom i telepatski sa svojim uzgajivačima. Međusobno komuniciraju fitoncidima i feromonima. Međukorenska komunikacija je osnov bio uzgoja, jer podrazumeva kombinaciju biljaka koje su šaptači ostalim biljkama i mire njihove energije. Ja bića ne delim na korisna i štetna, jer to je taj egocentrizam iz kojeg želim da izađemo. Svako biće komunicira, samo nama ograničenje čulima ne dopušta da taj šapat biljaka zaista i čujemo. Komunikacija čoveka i biljke je muzički dijalog. One proizvode melodiju u tom odnosu. Nju zaista i možemo čuti ukoliko imamo odgovarajuću tehničku opremu. Biljke nas ne vide, ali osete naš dodir. U mom odnosu sa biljkama je saglasje koje nas povezuje s nebom. Kao prevenciju bolesti ja jačam njihov imunitet razgovorom i pričama o ljubavi.  U prolazu im dodirujem lišće i ljubim ga. Često stanem iznad biljke i govorim joj koliko je lepa i važna u toj sinergiji sa ostalim biljkama. Naročito mi je važno da se taj ljubavni zapis sezone prenese putem semena ostalim baštovanima.

Biljke pamte kratkoročno i dugoročno. Dugoročna memorija je zapis u semenu. Tu informaciju prenose u nove bašte i pripitomljavaju nove biljke. Tako moje biljke postaju šaptači i uče ljubavi nove baštovane. U uzgoju su mi najveći pomagači divlje (korovske) biljke, jer su domicilne i najbolje poznaju uslove za život na tom lokalitetu. One su indikatori zemljišta, ali i asistenti u uzgoju, jer biljkama najbrže prenose informaciju o meni. Na taj način me sasvim nove biljke brzo zavole, što je preduslov za plodonošenje. Plod je dar biljke i ona obilno daruje samo kad je voljena i srećna.

Dimitrije Marković: Biljke međusobno komuniciraju o okruženju u kom rastu

Šta želite dodati na kraju razgovora?

Ja dobijam svakodnevno na desetine poruka mojih pratilaca. Na taj način pratim njihov rast. Ono što je neverovatno u njima je bliskost. Svi me doživljavaju kao nekog koga dobro poznaju i ko im je jako blizak. To je taj krug ljubavi koji se zatvara. Istina je da poznaju dobro poruku koju nosim. Onog momenta kada se čovek stavio u ulogu posmatrača, a ne učesnika u prirodnim procesima sebi je nametnuo mnogo problema. Nije srećan i u svakom segmentu života potrebna mu je stručna pomoć da prevaziđe bes i tugu. Zato sam im ja bliska. Kao praiskon ja ih podsećam koliko je važno da vole sebe. Čovek je veličanstven i želim da to i vidi u sebi. Upravo tu veličanstvenost.