"U vremenu kada težimo zdravoj hrani, ovo je pravi način da se utiče na smanjenje prisustva štetnih insekata u gajenim uslovima", rekao je Dimitrije Marković.
Dimitrije Marković, docent dr. sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Banja Luci, objavio je početkom meseca naučni rad u časopisu PLOS ONE, koji je brzo posle objavljivanja dobio veliku globalnu medijsku pažnju.
U ovom radu pod nazivom "Aboveground mechanical stimuli affect belowground plant - plant communication", koji je promovisan u više od 70 svetskih časopisa, pokazano je da biljke kukuruza koje su izožene vrlo kratkom dodiru, koji je primenjen na površinu lista, emituju putem korena hemijske materije, koje susedne nedodirivane biljke koriste kao pouzdan signal o prisustvu potencijalnog konkurenta.
Marković, koji je trenutno na postdoktorskim studijima na švedskom Univerzitetu poljoprivrednih nauka u Upsali, od 2009. godine se bavi ispitivanjem komunikacije koju pojedine poljoprivredne kulture ostvaruju, ukoliko se seju jedne pored drugih. On ističe da biljke stalno šalju i primaju signale, koji im omogućavaju da međusobno komuniciraju o okruženju u kom rastu. Do ovog saznanja došao je kada je na švedskom Institutu poljoprivrednih nauka sa mentorom Velemirom Ninkovićem za potrebe doktorata obavio istraživanje o interakciji između kukuruza i pasulja putem dodira. Oni su simulirali dodir biljke, tako što su šest dana, po jedan minut, nežno dodirivali listove uz pomoć četkice za šminkanje, navodi Glas Srpske.
"Biljka koja je dodirivana bila je kraća po visini, imala je smanjene lisne površine i veći korenov sistem. Čim je osetila da je neko dodiruje, dobila je signal o potencijalnom konkurentu i svoju biomasu prebacila u koren, kako bi se bolje ukorenila i na taj način imala pristup većoj površini zemljišta i dobijala više hrane", objasnio je Marković.
Dodao je da, osim što razvijaju umerenu krošnju, biljke upozoravaju svoje komšije o napadu insekata i biljnih vaši, čime se formira kompleksna komunikaciona mreža.
"Biljke ne mogu da pobegnu kada osete opasnost, kao što mogu ljudi i životinje, ali su i te kako sposobne da se odupru i prilagode izazovima u okruženju. Tako su dodirivane biljke menjale volatilne materije, koje stalno ispuštaju u okruženje. Komšije biljke koja je dodirivana su na osnovu tih ispuštenih mirisa prepoznale da postoji opasnost i pripremile se. Te mirise su osetile i biljne vaši, pa su tako dodirivane biljke imale od 15 do 20 odsto manje vaši", rekao je Marković i dodao da je i pravljenje senke jedan od signala i načina komunikacije biljnih vrsta.
Njegov cilj je da ova saznanja nađu praktičnu primenu u plasteničkoj proizvodnji.
"Tretman na dodir je vrlo jednostavan i pokretnim platformama u staklenicima bi se mogao tretirati veliki broj biljaka, što bi smanjilo pojavu insekata, upotrebu pesticida i donelo zdravije plodove. U vremenu kada težimo zdravoj hrani, ovo je pravi način da se utiče na smanjenje prisustva štetnih insekata u gajenim uslovima", rekao je Marković. Dodao je da bi ovaj tretman bio idealan za proizvođače organske hrane, ali da treba istražiti koje biljne vrste funkcionišu između sebe.
"Komunikacija ne može biti ostvarena između bilo kojih biljaka. Treba povezati biljke sa dobrim emiterima i biljke koje su dobri primaoci. Tek sledi istraživanje da pronađemo što više kombinacija biljaka koje mogu međusobno да komuniciraju", zaključio je.
Tagovi
Autorka
