Dragomir Stojković, ekonomista iz Kragujevca tek u petoj deceniji života otkrio je koji ga posao čini srećnim. Kaže da mu je samo žao što ranije nije otkrio u sebi taj talenat. On radi i uživa praveći slavske kolače!
Dragomir je svojevremeno bio direktor u privatnom trgovinskom preduzeću, neko vreme bio je i nastavnik u školi. Ali, ratne 1999. godine ostao je bez posla. Slučaj ili sudbina, baš tada, u 43. godini života, otkrio je za šta je rođen. On je pekar - umetnik i pravi slavske kolače, a ukrašava ih sa mnogo strpljenja i volje.
"Nekada sam upravljao iz fotelje trgovačkom firmom. Potom sam bio privrednik i ugostitelj. Za vreme bombardovanja, ostao sam bez posla i u nuždi se prihvatio mesta pomoćnog radnika u pekari. Moje zaduženje je bilo da pečem hleb i čistim plehove. Mislio sam da sam već star za to, da imam previše kvalifikacija da bih bio pomoćni radnik i da mi tu nikako nije mesto. Ali, nešto se moralo raditi. Onda sam počeo da pomažem pekarima," priseća se Dragomir Stojković svojih pekarskih početaka.
I kao i u svim zanimljivim karijerama, bio je dovoljan jedan događaj, koji je promenio tok života ovog Kragujevčanina.
"Glavni pekar nije mogao da uradi naručeni slavski kolač i gazdarica mi kaže da ga zamenim. Izvadio sam iz pećnice gotov kolač, ali je bio ispucao. Počnem da ga ukrašavam kako bih prikrio pukotine. Gazdarica me ohrabri i da li iskreno ili zbog hitnosti, reče mi da sam to odlično uradio. Kao i svaki pripravnik bio sam ponosan i srećan. Tako je počelo," kaže Stojković.
Dragomir je sada majstor za slavske kolače i obredne hlebove i tvrdi da nikada nije bio srećniji. U vreme najčešćih slava ne izlazi iz pekare po dan i noć dok ne završi sve porudžbine. Napravi na desetine slavskih kolača. Ponosno kaže da je na sopstvenom primeru otkrio istinitost krilatice - da nikad nije kasno za nove početke. Ali on nije samo pekar - umetnik koji brašnjavim rukama oblikuje ukrase, već je i živa enciklopedija znanja o obrednim hlebovima.
"Od pekara sam učio da mesim slavske kolače, ali o značenju ukrasa i o obrednim hlebovima najviše sam naučio od sveštenika. Čitao sam dosta o tome, jer sam hteo da u detalj znam šta ovi hlebovi znače, za koje se prilike spremaju, šta od ukrasa treba da imaju i na kraju - šta koji ukras znači," kaže Dragomir.
On dodaje da na slavskom kolaču svaki ukras od testa ima svoje mesto. Obavezni su krst, pet pečata i tek kada se to postavi, dodaju se ukrasi. A oni su simboli onoga što želite od svog zaštitnika. Grožđe i vinova loza znače želju da se nastavi loza i dobiju deca. Simbol novca i napretka je žito, jer od jednog zasađenog zrna dobijete mnoštvo. Cvetovi predstavljaju mladost, lepotu i zdravlje. Golub predstavlja Duh Sveti.
"Ukrasi nisu samo zbog lepote kolača, oni imaju dubok smisao," kaže naš sagovornik.
Dragomir ukrase pravi od odvojenog testa. Naknadno ih lepi brašnom. Kaže da je važno znati da ukrase treba tonirati pomoću temperature. Pažljivo se peku dok ne dobiju željenu boju. U nekim slučajevima željenu nijansu dobija pomoću koncentrata kafe, ali nikad ne upotrebljava veštačke boje. Ne koristi kalupe, već svaki ukras pravi ručno.
"Listići se ne smeju peći, odnosno sušiti, na temperaturi višoj od 100 stepeni. Tada narastu i dobiju oblik jastučića. Za grožđe je potrebno svaku kuglicu posebno uraditi. Kuglice pecite na 200 stepeni, jer će tada svaka da pukne i da se zalepi za sledeću koja je iznad nje. Tako dobijete grozd. Kada je u pitanju klas pšenice, svako zrno makazicama seckam. Testo za figuru goluba mora da bude elastično. Ne može drugačije, jer ćete u suprotnom dobiti vrapca," priča Stojković.
Majstor za slavske kolače kaže da i nakon skoro dve decenije u ovom poslu i dan - danas živi za trenutak kada će domaćica doći po svoj kolač i oduševiti se još sa vrata.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
