Na balkonu možete posejati i posadtiti gotovo sve što vam padne na pamet. Ali, da bi povrće i začinsko bilje uspevalo, valjda se držati određenih pravila.
Trend uzgoja povrća, začinskog bilja pa čak i voćkica na balkonima i terasama iz godine u godinu raste. Volimo da su nam biljke što bliže, da možemo da ih pratimo kako rastu i daju nam plodove.
Na balkonu možete posejati i posadtiti gotovo sve što vam padne na pamet. Ali, to su najčešće paradajz, paprika, krastavci, rotkvice, krompir, tikvice, jagode, peršun, mirođija, bosiljak, nana, žalfija i drugo lekovito i začinsko bilje. Moguće je uzgajati i razne salate, kupusnjače poput raštana i kovrčavog kelja, mahunarke, grašak pa i korenasto povrće.
Ali, da bi sve nabrojano zaista i uspelo, morate da se držite određenih pravila. Zapravo, ne morate, ali budite spremni da će tada biljke bolovati, davati slabiji ili nikakav plod te biti podložne štetočinama i bolestima.
Jugozapadni i jugoistočni položaji najprikladniji su za svo povrće i začinsko bilje. Na balkonu koji je okrenut prema jugu naročito dobro uspevaju vrste koje vole toplotu poput paradajza, paprike ili patlidžana kao i mediteransko bilje.
Ako je moguće, balkon bi trebalo da bude na suncu većinu dana. Što je više sene koju stvara drveće ili susedne zgrade, biljke sporije rastu, manje su aromatične te imaju manje nutritivnih vrednosti.
Za zdravlje biljaka potreban je i lagani povetarac zbog čega bi vazduh trebalo nesmetano cirkulisati. Na mestima gde sunce "upekne" u zidove i beton, a bez vetra, biljke su osetljive na razne štetočine, a najviše grinje i bele mušice.
Posude bi trebalo da budu dovoljno velike da povrću osiguraju dovoljno prostora za razvoj korena i stabilnost. Na primer, jedna biljka paradajza treba posudu od najmanje 10 litara, no preporučuju se i do 20-30 litara. Paprika treba nešto manje, krastavci imaju razgranato korenje i potrebno im je 20 do 30 litara, a tikvice do 40 litara po biljci. Salate manjih listova i začinsko bilje možete uzgajati u običnim balkonskim posudama.
Što je veći volumen supstrata, to može skladištiti više vode i hranljivih materija. Najbolje je rastresito tlo bogato humusom, uz dodatak komposta kog ste sami dodali. Nemojte koristiti tresetnu zemlju niti onu za cveće jer je ona slaba hranljivima koja su potrebna za povrće, posebno plodonosno. Imajte na umu da zemlja za cveće često ima veštačka đubriva.
Pri kupovini rasada birajte sorte koje su prikladne za uzgoj na balkonu. Postoji paradajz koji je patuljastog rasta kao i onaj koji naraste do tri metra. Ako se odlučite za visoke sorte, obezbedite im potporu kao što drveni kolac ili biljku privežite konopcem za plafon. Takođe, pojedine tikvice su grmolikog oblika, a neke imaju lozu te će takođe imati potrebu za potporom. Možete ih vezati za ogradu ili pričvrstiti da se penju po zidu, do plafona.
Kupovni supstrati već sadrže đubriva koja su dobra za lisnato povrće, ali kod uzgoja plodonosnog, potrebno je dodati hranljive materije kao što su humus ili organsko đubrivo, sa sporim otpuštanjem, na primer u peletima. Tekuće đubrivo kao prihrana se primenjuje od kraja juna.
Budući da korenje na raspolaganju ima zemlje koliko ima i ne može rasti u dublje slojeve, supstrat u posudi nikada ne sme da bude duže vremena suv. To može dovesti do zastoja u razvoju te propadanja. Takođe, krastavci i tikvice koji nemaju dovoljno vode, imaju gorak ukus, a korenasto povrće postaje končasto, drvensto. Kod jako visokih temperatura, leti, treba zalivati i dva puta dnevno. Ali, pazite na drenažu jer posuda u kojoj se zadržava voda, dovodi do bolesti i oštećenja.
Oprašivanje je posebno važno za krastavce i tikvice koji imaju muške i ženske cvetove te su im potrebni insekti poput pčela, bumbara i drugih. Da biste ih privukli, posadite i cveće poput nevena, borača, lavande i slično. Cvetove možete oprašiti i ručno, pomoću kičice ili meke četkice.
Uzgajate li vi šta na ovakav način? Kakva su vam iskustva, pišite nam u komentaru ispod teksta i(li) postavite fotografiju na našu društvenu mrežu KLUB.
Tagovi
Autorka
