Možemo je čuvati u frižideru, zamrzavati i sušiti, ali i ukiseliti.
Mnogo zdravlja na naše tanjire donosi blitva. Ovo zeleno povrće ima neverovatna lekovita svojstva. Snižava temperaturu, pomaže u borbi protiv raznih upala, reguliše nivo šećera u krvi, koristi se za detoksikaciju organizma, poboljšava rad mozga. Doprinosi zdravlju kostiju, očiju, kose, prevenciji tumora.
Koristi se sirova, u salatama, kuvana i dinstana. Listovi poseduju izvesnu gorčinu, ali kada se obare, gube tu osobinu. Bogati su dijetalnim vlaknima i vitaminima iz B kompleksa, posebno B6, K, C, A, E i riboflavinom. Među mineralima po količini se izdvajaju magnezijum, mangan, kalijum, gvožđe i bakar. Sadrže značajne količine antioksidanata i drugih korisnih materija.
Berba listova se obavlja već četiri sedmice posle setve semena. Prvi listovi koje beremo sa spoljne strane rozete treba da budu dugi 10 centimetara. Odlaganjem berbe za još nedelju ili dve dobićemo krupnije.
Kako bi što duže trajali, ovaj posao obavljamo rano ujutro dok su još sveži i puni vode koju su akumulisali tokom noći. Lišće sakupljamo jednom u toku nedelje.
Iako ova povrtarska kultura dobro izdržava hladnoću i niske temperature, može da se dogodi da listovi usled kiše, magle i drugog požute ili dobiju fleke. Ako je imate toliko da nećete sve pojesti do zime, konzervirajte je.
Uklonite uvele i oštećene listove, ali ih nemojte prati. Stabljike umotajte u navlažen papirni ubrus. Sve stavite u otvorenu ili perforiranu najlon vreću i čuvajte u frižideru. Na ovakav način je možete sačuvati celu nedelju.
Operite je neposredno pre upotrebe. Ako bi je oprali pre odlaganja u frižider, mokra površina bi ubrzala procese propadanja i truljenja.
Blitva se najčešće čuva zamrznuta. Prvi korak je da se listovi očiste od uvelih, i oštećenih delova, a zatim dobro operu hladnom vodom. Pustite da se ocede i zatim višak vode pokupite suvom krpom, ubrusima ili ih ocedite u posudi za sušenje salate.
Zatim je isecite na krupno, a prethodno možete odvojiti listove od stabljika jer im treba nekoliko minuta više da se skuvaju od listova. Možete ih zamrznuti odvojeno.
Kako bi zadržala svoje karakteristike i korisne materije potrebno je blanširati. To je postupak u kome se povrće kratko vreme potopi u kipuću vodu, a zatim se izvadi i potopi u hladnu na dve minute kako bi se zaustavio proces kuvanja. Koristi se kako bi se povrću sačuvala prirodna boja i ukus, ali i tekstura. Osim toga, blitva gubi svoju gorčinu i ukus postaje blaži i slađi posle blanširanja. Proces traje minimalno 30 sekundi, a maksimalno tri minute.
Ocedite ohlađenu blitvu i spakujte je u vrećice za čuvanje hrane. U zamrzivaču ovakve kesice s blanširanim sadržajem mogu da se čuvaju od pola do jedne godine.
Oprane listove je potrebno dobro ocediti i osušiti u posudi za salatu ili uz pomoć krpe. Za sušenje je najbolje koristiti dehidrator ili upotrebite peć koja ze zagreje na nisku temperaturu, a prilikom sušenja otvorite vrata.
Isecite je srednje krupno i rasporedite na rešetku dehidratora. Temperatura se kreće oko 50 stepeni Celzijusa ili malo više. Osušena se čuva zatvorena u staklenim teglama i koristi za pripremu supa, variva i pita.
Pored ovih jednostavnih načina čuvanja možemo je ukiseliti, poput krastavaca, s tim da je pre stavljanja u tegle potrebno blanširati pet sekundi. Najbolje da se odvojeno kisele drške i listovi.
Povezana biljna vrsta
Sinonim: - | Engleski naziv: Leaf beet | Latinski naziv: Blitva lisnata Beta vulgaris L. ssp. Vulgaris var. cicla
Blitva je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvije dubok i razgranat koren, koji je u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvije se... Više [+]Tagovi
Autorka