Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Hekleraj
  • 21.12.2021. 16:00
  • Zaječarski okrug, Sokobanja

Mladi David Matić tka, plete i hekla, a mustre su mu specijalnost

Matić istražuje materijalno kulturno nasleđe naše zemlje i prenosi ga u svoje tkanine i odevne predmete, a posebno je posvećen promovisanju staroplaninske vune.

Foto: David Matić
  • 1.463
  • 525
  • 2

Tkanine, džemperi, suknje i ogrtači samo su deo onoga što u svojoj radionici tka, hekla i plete David Matić iz Sokobanje.

Još kao desetogodišnjak sam je naučio da hekla, a potom je savladao i veštinu pletenja jer je želeo da sam izrađuje odeću koju zamisli. Ručne radove učio je i u Hongkongu, gde je proveo skoro pet godina, a nakon izbijanja epidemije virusa korona vratio se u Sokobanju i potpuno posvetio poslu koji voli. Bavi se i istraživanjem materijalnog kulturnog nasleđa naše zemlje i promovisanjem staroplaninske vune van granica naše zemlje.

Za Agroklub kaže da su ga oduvek fasicinirali kostimi iz 19. i 20. veka koji su kompletno ručno rađeni počev od predenja, preko tkanja do šivenja.

"Nasleđe Balkana nastojim da prenesem na svoje radove koji jesu visoka moda. Najviše volim neke nesvakidašnje delove odeće u koje mogu da unesem sebe i svoju kreativnost. Takav je, na primer, pončo. Trenutno se, međutim, prvenstveno bavim tkanjem, ne izradom gotovih odevnih predmeta", rekao je ovaj dvadesetčetvorogodišnjak.

Promocija staroplaninske vune

Proteklih godina naučio je puno o vuni i video koliko je ljudima bila neophodna kroz istoriju.

"Ljudi širom sveta znaju sa šetlandsku vunu ili vunu sa Novog Zelanda, a moja želja je i da staroplaninska vuna bude prepoznata na svim kontinentima. Izrađujem predivo, bojim ga isključivo prirodnim bojama i prodajem kupcima u inostranstvu, u Kanadi, Americi, Aziji..."

Fasicinirali su kostimi koji su kompletno ručno rađeni počev od predenja, preko tkanja do šivenja

Kako je kazao, nastoji i da do kupaca širom sveta stignu odevni predmeti od pomenutog materijala.

"Izrađujem skice za ono što želim da uradim i na osnovu nje biram boju za predivo. Bojenje traje nekoliko dana, kako bi boja bila istrajna i kako bi finalni proizvod bio kvalitetan", objasnio je Matić.

Izrađuje mustre za časopise

Za izradu prediva koristi "padajuće" vreteno jer ono omogućava izradu tankih niti koje mogu da se koriste i za pletenje i tkanje. Vunu nabavlja od vunovlačara iz tog dela Srbije, a za tkanje i druge poslove povremeno angažuje i žene iz tog kraja.

"Sada se bavim dosta dizajniranjem pletnina. Izrađujem mustre za časopise koje se bave pletenjem i heklanjem. Sarađujem sa časopisima iz Kanade i Amerike i sa globalnim sajtovima koji se bave ručnim radovima."

Davidove mustre do Amerike i Kanade

Interesovanje za ručne radove, kazao je, nasledio je od predaka i od malena se interesovao za sve ručno rađene predmete.

"Potičem iz 'kreativne kuće' i mislim da nam je to u genima. Majka je uvek bila talentovana za ručne radove, umela je da plete", rekao je Matić.

U trci za svetski rekord 

Kazao je da planira da sledeće godine ili 2023. godine pokuša da obori svetski rekord u brzini pletenja, kako bi skrenuo pažnju na naše materijalno kulturno nasleđe.

"Nisam to ranije planirao, ali mi se to sad čini kao dobra ideja, dobar način promocije. Trenutno radim 104 petlje za jedan minut, a svetski rekord je trenutno 118."

Između Kine, Dubaija i strane banke, Nišlijka se opredelila za iglu i vunicu

Prema njegovim rečima, puno mladih pokazuje interesovanje za to što on radi i za ručne radove uopšte.

"Nije problem da ljudi nauče da rade. Međutim, potrebno je da se stvore uslovi da se ljudi bave ručnim radovima, ne da im bude samo hobi. Potrebno je da država ohrabri mlade ljude, da se edukuju i da se stvore uslovi da od toga žive", istakao je ovaj mladi umetnik.

Od ovog posla, dodao je, može da se zaradi za život, s tim što zahteva potpunu posvećenost.


Tagovi

Heklanje Pletenje Mustre David Matić Tkanje Staroplaninska vuna Kulturno nasleđe


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Hrana i lek Zašto bi trebala kopriva češće da se nalazi na našim trpezama? Sadrži velike količine gvožđa, vitamina C, vitamine B kompleksa kao i nekoliko različitih minerala. Poseduje antibakterijska, antivirusna, protivupalna, diuretička s... Više [+]