Postoji nekoliko pravila kod zalivanja bašte i treba ih se pridržavati ako planirate nešto da pojedete iz svoje bašte.
Duša me boli kada ovih dana gledam pojedine baštovane bez iskustva kako zalivaju svoje bašte. Mnogima od njih ovo je prvi vrt u životu, možda izazvan i korona krizom. Kad god mogu, upozorim ih, ali evo i za sve one do kojih ne mogu direktno da doprem.
Pokušaću da budem slikovita.
U našem urbanom vrtu imamo nekoliko pumpi za vodu na koju se većina sjati predveče, već oko 6, 7 sati jer, u 8 kreću da grizu komarci pa svi žele da obave zalivanje pre tog časa.
Kad imam vremena da dignem glavu i gledam ko što radi (nije da sam zabadalo, ali primetim), vidim revnosne sugrađane kako u najboljoj nameri doslovno uništavaju svoje paradajze, krastavce, tikvice, paprike... koje su marljivo i uz puno truda proletos sadili.
Šta rade? Napumpaju hladnu vodu u svoje kante sa ružom i onda onako sa visine, poprskaju sve - i listove i cvet, plodove, poneku pčelu koja se tu našla, a najmanje dobije deo kom je najpotrebnije - zemlja uz sam koren.
Još i sad imam traume iz onog dela detinjstva kada su me učili kako se zaliva bašta. Postojalo je nekoliko pravila:
Kroz život sam naučila još njih:
Navodno ima još jedan trik koji sam danas pročitala - kako proveriti da li ste dovoljno zalili.
Pola sata nakon uobičajenog zalivanja, u blizini iskopajte rupu od 20 cm. Ako je zemlja unutar rupe suva, niste napravili dobar posao. Ako je tu zemlja vlažna, dobro ste zalili.
Dugo toplo leto je već počelo i čini nam se da ćemo na jesen svi imati dobro razvijene mišiće ruku i leđa. Ali, da bi se nečega i najeli, zalivajmo baštu "kako Bog zapoveda".
Tagovi
Autorka