Šta je dobro znati pre kupovine ili razmene semena?

Kako očistiti i sačuvati seme? Koje treba fermentisati, a koje ne? Kako izgleda mahuna rotkvice, a kako seme šargarepe? Neka su od pitanja na koja nedavno odgovarala Dunja Zbiljski, rukovodilac ZMAG-ove (Zelena mreža aktivističkih grupa) Društvene banke semena u susednoj Hrvatskoj.

Deo svake dobre pripreme za novu baštovansku sezonu je nabavka semena i zato, pre nego što krenete u kupovinu ili razmenu, obratite pažnju na ove savete.

Česta greška - hibridne biljke

Česta greška je sakupljanje semena nekog povrća koje vas je oduševilo obilnim i krupnim plodovima, a da pritom niste sigurni u njegovo poreklo. Na primer, kupili ste na pijaci sadnice muskatne bundeve ili ste kupili plod, izvadili semenke i posejali ih. Biljka je narasla, ali nije bilo ni cveta ni ploda.

"Ljudi zaborave da postoje hibridne biljke koje često izgledaju lepo, veliko, otporno, ali njihovo seme neće preneti te osobine“, spominje Dunja dodajući kako smo setvom takvog izgubili dragoceni prostor u bašti, vreme za setvu onog koje bi dalo plod kakav želimo i, ono najgore, nismo imali rod.

Druga greška koja može doneti razočaranje je ako sakupite seme biljaka koje su se ukrstile s biljkom iste vrste, ali različite sorte. Tako ste potencijalno dobili rog papriku koja je ljuta jer su u njezinoj blizini rasle čili papričice.

Kako dobiti otporno seme?

"Šargarepe jako vole da se ukrste s divljom mrkvom koje ima svuda, zato sam ih stavljala na posebno izdvojeno mesto. Ali svašta se zna dogoditi kod ukrštanja, dinje s ukusom krastavaca ili obrnuto, cvekle s ukusom blitve i slično. Još uvek ipak izdvajam visoke i niske sorte pasulja iako znam ljude koji ih seju jedne kraj drugih“, priča Dunja.

Po pravilu, sa samooplodnim biljkama poput paradajza o tome ne treba brinuti.

Metoda laganog razduvavanja

Nekada zna da se dogodi da u bašti ostavimo, na primer, neku biljku iz porodice kupusnjača kako bismo dobili seme, ali ono odluči da izađe iz svoje mahune baš u trenutku kad najmanje očekujemo. Tako nam ne preostaje drugo nego da se nadamo da će naći svoj put tamo gde je palo.

Nakon što ste "ulovili“ seme bilo koje biljke svakako ga očistite pomoću sita i razduvavanja, savetuje Dunja.

"Metodom laganog razduvavanja nečistoće se odvajaju od semenki koje su teže i to je najbolja metoda, ali zahteva i strpljenje i vreme. Fino sednete uz vatricu i čistite seme!“, predlaže Dunja. Ova metoda nije za takozvano mokro poput onog od krastavaca, dinja, paradajza. To je ono koje oko sebe ima pulpu i poželjna je fermentacija koja će izdvojiti pulpu od semenke. Nakon nekoliko dana stajanja u čaši stvara se gornji sloj plesni i semenke se lako isperu pod vodom i kasnije posuše.

Sve oko semenke može tokom skladištenja da privuče gljivice i zato ga je važno očistiti i skladištiti. U banci semena, čuva se u teglama na sobnoj temperaturi. U teglu se ubacuje i silika gel kako bi izvukao moguću vlagu.

Seme s vremenom gubi klijavost

Može se čuvati i u frižideru, ako želite da ga sačuvate od žižaka i moljaca, ali dobro je znati i koji mu je rok trajanja. Kad ga uzimate po razmenama ono neretko nema označeno vreme kad je sakupljeno, ali to uvek možete i pitati vlasnika.

Ujedno, s vremenom gubi klijavost, a baštovani često vole da sakupljaju paketiće i čuvaju ih. Najkraći rok, do dve godine, ima seme iz porodica štitarki i lukova. Mahunarke su klijave oko tri godine, kupusnjače tri do četiri godine, tikvenjače tri godine, a lobodnjače četiri do pet godina. Najdužu vitalnost od šest do sedam godina ima seme biljaka iz porodice pomoćnica.

Premda, reći će Dunja, i semenu kojem je istekao rok treba dati priliku i posejati negde u bašti bez prevelikih očekivanja.

Dve metode kako proveriti da li je seme ispravno

Uvek možete i pre setve ispitati klijavost, o čemu smo već pisali.