• Paradajz
  • 23.11.2018. 16:00

Stare i otporne sorte paradajza ponovo aktuelne

Petar Jasak, koji živi u Parizu, istražuje otporne sorte paradajza, a plan je da biljke adaptira na sve krajeve u našem podneblju i vrste klime.

Foto: Petar Jasak
  • 629
  • 116
  • 0

Podstaknut pričom o neobičnom paradajzu u dvorištu porodice Milorada Brkića, iz Gorica u Bosni i Hercegovini, redakciji Agrokluba javio se Petar Jasak, iz Pariza, poslavši zanimljive informacije o amaterskom istraživanju otpornijih sorti paradajza koje je s mladim bračnim parom proizveo u Hercegovini.

Istraživanje otpornosti paradajza

Prema Petrovim rečima, on je na svom balkonu u Parizu, pokušavao da gaji različite vrste paradajza i jagoda. Kako tvrdi, to mu je ostalo u sećanju od detinjstva koje je proveo kod bake na selu. U nedostatku domaćeg semena, Jasak je u Parizu sam kupovao hibridno F 1 seme. Međutim, to je zaista bila patnja, jer je pokušao da izbegne korišćenje raznih zaštitnih preparata. Za suzbijanje lisnih vaši koristio je larve bubamara, ali za razne virusne bolesti nije imao leka.

"Biljke su propadale, zbog čega sam bio jako razočaran. Nakon što smo Miroslav Lukić i Nebojša Ristanić i ja pokrenuli regionalni informativni portal Logično, sa sedištem u Brčkom, u redakciji smo tražili zanimljive teme za pisanje. Pošto živim u Francuskoj, pretraživao sam sve što je u vezi sa zdravim voćem i povrćem. U kontaktu sa francuskim entuzijastima, saznao sam da rade na autohtonim vrstama voća i povrća, otpornim na bolesti i suše", objašnjava Petar Jasak.

Upravo to ga je kako kaže podstaklo na istraživanje otpornosti paradajza. On dodaje da ne treba posebno isticati da u većini medija još prevladava mišljenje da domaće povrće i voće, dakle stare sorte, ne mogu uspeti bez korišćenja zaštitnih hemijskih sredstava i mineralnih đubriva, zato što će ono u protivnom malo ili nikako roditi.

Istraživanje sprovedeno u Hercegovini 

Jasak ističe da je u tim razgovorima saznao sam da postoje uzgajivači koji su radili na poboljšanju semena, tako što su simulirali prirodnu selekciju - kao što su nekada naše bake ostavljale seme najboljih plodova. Koliko je mogao da shvati, tako sada rade i u porodici Brkić iz Gorice.

"Kontaktirao sam nekoliko proizvođača, ovde u Francuskoj, koje se time bave i od njih sam dobio seme paradajza. Na njemu je rađeno skoro 30 godina. Simulirane su prirodne selekcije i počeo sam da eksperimentišem. Biljke paradajza sam posadio na severnom delu balkona i pustio ih da rastu. Rezultat je bio fascinantan. Paradajz je rastao bez ikakvih problema, premda je posađen u zemlju zaraženu virusima od prethodnih hibridnih biljaka paradajza. Namerno nisam menjao zemlju, želeći da vidim kako će se posađene biljke ponašati. Istina, bilo je bolesti, ali nisam intervenisao, a paradajz je rastao i normalno sazrevao", naglašava Jasak.

Uskoro će imati i seme drugih sorti voća i povrća 

Od tih biljaka paradajza, Petar je, kako tvrdi, uzeo seme i odneo ga u mesto Goricu kod Gruda u Hercegovini, gde ima dedovinu. Mladom i vrednom bračnom paru, njegovim daljim rođacima, Kati i Srećku Paradžiku dao je seme i kratka uputstva, kako i šta treba da rade. Objasnio im je da ne koriste ništa od pesticida, to jest da paradajz slobodno puste da "pati".

"Vredno su radili i redovno mi slali fotografije u Pariz. Ako bi se pojavile gusenice, reagovali su vodom, a bolesti su pokušavali da reše fermentisanom i proceđenom koprivom. Komšije su gledale i govorile da od toga neće biti ništa, ubeđene u to da se bez hemije ne može uspeti. Nakon nekoliko meseci truda Kate i Srećka, paradajz je su počeo da zri, a plodovi su bili veliki i sočni", priča Petar Jasak. 

Kada je stigao u Hercegovinu, Petar je sam probao svaki plod i zaista je postojala velika razlika u njihovom ukusu i mirisu, u odnosu na paradajz koji je konzumirao u Francuskoj.

On dodaje da su u Hercegovini proizveli još sedam sorti paradajza donesenih iz Francuske i napominje da je svaka imala specifične karakteristike: oblik, ukus i miris. Petar je zadovoljan ovim ogledom koji je uspeo ali, kako smatra, avantura istraživanja otpornih sorti još nije završena.

Istraživanje se obavlja na imanju Kate i Srećka Paradžika

Petar Jasak naglašava da se istraživanje nastavlja, a plan je da biljke paradajza adaptiraju na sve krajeve u našem podneblju i vrste klime. Uskoro će kako dodaje imati i seme drugih sorti voća i povrća otpornih na bolesti i koje nisu previše zahtevne kada je reč o vodi. On na kraju ističe da treba više pažnje posvetiti traženju i spasavanju starih sorti voća i povrća.


Povezana biljna vrsta

Paradajz

Paradajz

Engleski naziv: Tomato | Latinski naziv: Lycopersicum esculentum

Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Petar Jasak Paradajz Stare sorte Istraživanje Pariz Srećko Paradžik Kata Paradžik Gorica Bosna i Hercegovina


Autor

Vjekoslav Hudolin

Vjekoslav Hudolin

Inženjer poljoprivrede sa 35-godišnjim iskustvom u profesionalnom novinarstvu. Nekada novinar HRT-a, dopisnik Glasa Slavonije, svojevremeno saradnik Gospodarskog lista, Agroglasa, Poljoprivrednog vjesnika, Večernjeg i Jutarnjeg lista, a danas voćar koji u porodičnom voćnjaku uzgaja oko 260 starih sorti jabuka i krušaka.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi