Najčešće se koriste jabuke i šljive, a tu su i druge vrste voća. Mogu se sušiti na suncu, u rerni, dehidratorima i sušarama.
Sušenje voća na suncu je najstariji oblik njegove konzervacije. Sve što je potrebno je direktna sunčeva svetlost i niska vlažnost vazduha tokom nekoliko dana. Stari Egipćani su sušili ribu, perad, urme i grožđe. Takva praksa je raširena na području Mediterana i Bliskog Istoka.
Danas su razvijeni savremeni aparati za sušenje, dehidratori i sušare u kojima regulišemo parametre procesa kako bi dobili kvalitetne proizvode. Takvo voće zadržava ukus i hranjivu vrednost.
U ovom procesu dolazi do gubljenja vode, a hrana gubi težinu i smanjuje veličinu. Od 9,1 kg svežih šljiva dobićete 1,1 kg suvih koje mogu da se čuvaju od šest meseci do godinu dana.
Šljive i jabuke gube šest odsto vitamina. Najveći gubitak ima vitamin C čiji gubici idu do 56 odsto.
Možemo da sušimo razne vrste voća na suncu, u rerni, dehidratorima kada su u pitanju manje količine za domaćinstvo. Najviše se u te svrhe koriste jabuka, šljiva, kruška, kajsija, grožđe, malina, smokva.
Potrebno je odabrati zdrave plodove koji se očiste, operu i prosuše, a po potrebi im se uklanjaju koštice. Za sušenje na suncu biće nam potrebni drveni okvir ili sto sa mrežom na koju ređamo komade ili cele plodove. Sve prekrijemo gazom kako bi sprečili kontakt sa insektima. U optimalnim uslovima biće potrebno oko deset dana da se završi proces. Osušeno voće se nakratko stavi u zagrejanu rernu. Tako ćemo sprečiti pojavu bakterija i plesni na gotovom proizvodu tokom čuvanja.
Sušenje u rerni je praktično. Ne morate strahovati od padavina ili ulagati u dodatne aparate. Voće se opere, uklone peteljke i koštice. Krupni plodovi se iseku na manje komade ili šnite. Plodove možemo potopiti u vodu sa limunovim sokom na 15 minut kako bi sačuvali boju. Na pleh stavimo papir za pečenje i ređamo plodove.
Temperatura rerne treba da se kreće od 40 do 50ºC. Mana ovog postupka je što dugo traje i troši struju, a plodove je potrebno okretati da ne zagore. Za sušenje tankih fetica jabuke debljine tri milimetra biće nam potrebno do šest sati. Ako su debljine oko jednog centimetra tada sušenje traje i do 12 h.
Sve je više sušenja voća, ali i povrća, začinskog i lekovitog bilja, u dehidratorima gde se proces odvija ravnomerno, nema straha od padavina, zagorevanja, potrebe za okretanjem. Trajanje procesa zavisi od vrste dehidratora i ploda, količine i veličine voća. Tanko isečeno voće suši se do 10 h, šljive, jabuke, breskve, kajsije do 16 h, grožđe do 18 h, a borovnice do 20 h.
Čuva se u papirnim vrećicama koje prve sedmice ostavimo otvorene u suvoj prostoriji da suvišna vlaga ispari. Nakon toga zatvorene vrećice čuvamo na suvom i tamnom mestu.
Najčešće voće koje se suši je jabuka. Od nje se prave kompoti, kolači, prilozi za razna jela, deserti. Mogu se jesti bez obrade ili se dodaju u razne kaše od žitarica. Dovoljno je u toku dana pojesti 75 g suvih jabuka i to će zameniti dve sveže.
Najbolje su kisele i kiseloslatke sorte, a beru se zreli, zdravi plodovi po sunčanom danu. Kako bi ubrzali proces, šnite je potrebno prethodno nekoliko sekundi blanširati u vreloj vodi, a zatim potopiti u hladnu.
Ovo je delikatan proces zbog njihove sočnosti. Prva tri do četiri sata temperatura se kreće između 45 i 50ºC i tada dolazi do naboranosti pokožice. Sledeći korak je povećanje temperature od 75 do 80ºC. Kako bi izbegli pregrevanje plodova, što bi dovelo do curenja soka iz njih, poželjno je tokom sušenja napraviti dve do tri pauze u trajanju od četiri sata kako bi se plodovi rashladili.
Tagovi
Autorka