• Pletenje
  • 17.02.2020. 11:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bačka Palanka

Vunene čarape ponovo popularne

Ima ih na internet oglasima, na pijacama, najčešće na malim improvizovanim tezgama ispred pijace ili u centru grada. Pletu ih žene u okviru svojih udruženja koja neguju ručne radove, tako da vunene čarape krase gotovo sve manifestacije koje slave lepotu tradicije.  

Foto: Rada Milišić
  • 216
  • 130
  • 0

Pletenje vunenih čarapa deo je tradicije starih zanata koje uprkos savremenom načinu života i odevanja i dalje opstaje. Iako je svaki kraj naše zemlje imao svoje specifične šare i motive koje ih čine malim umetničkim delima, može se reći da se one pletu na isti način sa pet igala i da svaki par potpuno nov ili okrpljen ima svoju lepotu i toplinu. 

Plele su ih čobanice, bake, majke za svoje ukućane, poklanjale su ih i darivale, spremale kao deo devojačkog miraza. One koje su ukućani nosili svakog dana bile su jednostavnije od onih ukrašenih bogatom ornamentikom koje su bile namenjene ondašnjim svečanostima, uglavnom svetkovinama i venčanjima. Vunene čarape nosile su se zimi da štite od hladnoće ali i tokom leta kako bi sprečile znojenje nogu

Kako se spremala vuna?

Najviše čarapa nastalo je tokom dugih zimskih večeri kada su domaćice imale najmanje posla, te su se sa iglama u rukama družile, kako predanje kaže, uz lampu, ali i pesmu i šalu razmenjujući i upoređujući šare i motive na svojim rukotvorinama. 

Ljubav prema pletenju duga sedam decenija

Vredne pletilje radovale su se i proleću, periodu kada su se šišale ovce i kada ih je čekao veoma važan posao oko pripeme vune koji bi počeo pranjem na obližnjim rekama i potocima. Posle sušenja vunu su češljale grebenima, a zatim je na red dolazila preslica i vreteno kojom su žene veštih ruku uz staru narodnu pesmu prele niti.

Brz tehnološki razvoj danas nam je omogućio da u prodavnicama možemo da biramo različite hulahop čarape, dokolenice, nazuvice; svilene, pamučne, letnje, zimske, ali i vunene. Prave vunene čarape kakve su nekada plele čobanice i danas pletu kako starije tako i mlađe žene ovu tehniku naučile su od svojih baka. Oni koji nisu vešti iglama i pletivu, kojima nije imao ko preneti zanat, mogu nabaviti vunene čarape, jednobojne, šarene, kratke, dugačke. Ima ih na internet oglasima, na pijacama, najčešće na malim improvizovanim tezgama ispred pijace ili u centru grada. Pletu ih žene u okviru svojih udruženja koja neguju ručne radove, tako da vunene čarape krase gotovo sve manifestacije koje slave lepotu tradicije.  

Za izradu čarapa sa specifičnim šarama treba i do 10 dana

Bačkopalančanka Boja Čičković veliki je poznavalac ručnog rada. Od majke je naučila štrikati još kao mala devojčica, kada je zavolela igle konce i pletiva, a sada i hekla, veze, a bavi se i tkanjem. Za članove svoje porodice svake godine rado štrika, a posebno je raduje to što njen unuk obožava njenom rukom rađene tople udobne, čarape. Osim toga za potrebe KUD-a "Kosta Abrašević", tokom proteklih nekoliko godina, oštrikala je više od sto pari.

"Ja sam penzionerka i imam dovoljno vremena, da smišljam nove mustre, uklapam boje jer to volim i radim od malih nogu. Čast mi je što sam čarape radila za članove ovdašnjeg KUD-a. Ukoliko tip nošnje zahteva, prvo štrikam čarape te ih onda vezem ili od čiste vune štrikam vernu kopiju originala. Tako sam radila muške i ženske čarape sa specifičnim šarama za Pčinjsku narodnu nošnju", kaže Boja koja dalje dodaje da joj za kombinovanje boja treba dosta strpljenja i 'oko sokolovo', pa joj za izradu jednog para treba oko desetak dana dobrog rada.

Boja Čičković voli da plete vunene čarape i smišlja nove mustre

"Vunicu nabavljam iz Loznice, a ove zime gotovo svakodnevno su mi igle bile u rukama, te sam oštrikala više od 20 pari čarapa koje sam uglavnom lepim povodom i poklanjala. Kod jednog majstora nedavno sam naručila pet novih čeličnih igala, s obzirom da mi uvek trebaju".

Kupci koji vunene čarape nose od novembra do maja

Da ručno rađenje vunene čarape nisu otišle u istoriju i da su i danas, uprkos modnim novitetima, rado nošene, da mogu biti crvene, sive, plave, šarene i da imaju svoje kupce potvrdila nam je Mileva Parović iz Bačke Palanke koja čarape, svojih ruku delo, svakodnevno prodaje ispred zelene pijace. Vunicu kupuje, a onda sedne, štrika, šara, ne samo čarape, već i takozvane priglavke, nazuvice ili popke i patofne.

Kako kaže uvek ima kupaca, odnosno onih koji vole da im noge greju vunene čarape, a ona ih štrika kako bi koliko-toliko dopunila kućni budžet. Dok jedni nezainteresovano prolaze pored njenih rukotvorina, drugi zastaju, biraju, gledaju, baš kao i mlađa žena koja nam je objasnila da, kad je bila mala, vunene čarape nije volela, a sada ih nosi od novembra do maja i ne može da zamisli zimu bez njih, pokazujući one prave od mekane domaće vune trostruke pređe, koje, kako kaže, najbolje pletu bake. 


Tagovi

Vunene čarape Pletenje Bačka Palanka Boja Čičković Mileva Parović Preslica i vreteno


Autorka

Rada Milišić

Rada je novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Fotka br. 1: Gospođa čuvarkuća procvetala :) Fotka br. 2: Ekipa pije kafu da to proslavi. :) P. S. A... Pročitaj celu belešku »