Kumstvo se ne odbija, ni u životu, ni u igri. A jedno kumstvo u privatnom životu i na sceni, krunisano je nagradom - laureatom prvog stepena, najvišim priznanjem za koreografsku minijaturu pod nazivom "Krug večnosti".
Od 2017. godine, kada je kolo uvršteno na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, na festivalu Saveza kulturno - umetničkih društava, igračke grupe nadmeću se u izvođenju koreografskih minijatura.
Prva koreografska minijatura pod nazivom "Verom ka putu istine", nastala je pre dve godine i za temu je imala zajedništvo i ličnosti. Potom je usledila minijatura "Opstajanje", koja se bavi brakom i porodicom, dok je naziv ovogodišnje pobedničke minijature "Krug večnosti". Na taj način je, kako kaže đakon Aleksandar Panić, kompletiran svojevrstan triptih, što je bila želja autora i izvođača.
Kakve to veze ima sa kumstvom pojasnio je da kum nije samo formalna figura u životu pravoslavnog hrišćanina, već ima daleko veću važnost i ulogu koja podrazumeva stalnu prisutnost i uključenost u porodicu.
"Danas je možda izgubio na značaju u tom pravom smislu reči. Kumstvo nije samo svedočanstvo pred narodom. To je svedočanstvo pred Bogom, pred večnošću. Uloga kuma nije samo trenutna, u činu venčanja, krštenja ili podizanja slave. Uloga kuma je da bude prisutan u porodici celoga života", objašnjava đakon.
"Kum prilikom krštenja garantuje za onog koji se krštava, da je dostojan tog čina i da će živeti pravoslavno. Ukoliko onaj ko se krštava nije odrastao, već dete, onda kum garantuje da će to dete biti vaspitano u duhu pravoslavlja. Čak i ako ga roditelji nisu vaspitali, kum je tu i potrebno je njegovo prisustvo i aktivno učešće u životu porodice."
Jedan od motiva da se izabere ova tema bio je prikaz praktične teologije, odnosno, pouke koje se šalju kroz različite aktivnosti u životu. Srpska tradicija predstavlja sintezu narodnog i crkvenog i jedno bez drugog je nezamislivo, ističe naš sagovornik.
"U minijaturi je simbolično prikazano kako, nakon krštenja i kumovog veselja, on uzima sveću koja je simbol Svete tajne krštenja, povlači se u stranu, ali ostaje u neprestanom bdenju, okrenut ka porodici i kumčetu."
Iako se decenijama unazad pomalo izgubilo značenje kuma u porodici, i dalje se poštuje tradicija da se kumstvo prenosi s kolena na koleno.
"Mi smo na ovaj način, kroz minijaturu, želeli da to bude kao učilo u praktičnom shvatanju teologije i pravoslavlja. Kroz igru se nešto može lakše objasniti jer živimo u vremenu koje je ubrzano. Ovako sažeto se lakše usvaja nego kroz razgovor ili čitanje. Kada se pogledaju sve scene minijature, može se doći i do određenih zaključaka o činu krštenja i kumstva", kaže Aleksandar Tomić, istaknuti folklorni stvaralac iz Valjeva.
Od napuštenog objekta do doma: Koliko njih se skućilo na selu?
Dragocen doprinos u ostvarenju minijature imala je i Nađa Gavrić koja se dugo godina bavila folklorom, a koja je kroz igru na sceni dočarala pojam roditeljstva.
"U ovoj minijaturi su Nađa i đakon Aleksandar roditelji, oni su to i u privatnom životu i to je nešto što su oni preneli na scenu i što je imalo pozitivnog odjeka na publiku i žiri da nam veruju. Đakon Aleksandar i ja smo u privatnom životu kumovi i verujem da su svi mogli da vide tu naklonost i ljubav prema bratu u Hristu. Zato je za minijatura vežbana malo igrački, glumački još manje, ali je prikazana simbolika i pouka kako treba da se živi. Nas troje lično živimo takav život, poštujemo pravoslavne vrednosti i zato je ova minijatura imala takav uspeh", objašnjava Tomić.
Koliko će se kumstvo poštovati, zavisi pre svega od vaspitanja u porodici, kaže đakon. Sve je stvar kako nas neko nešto nauči, a među mladima postoji dosta onih koji prepoznaju prave vrednosti, bez obzira da li im je neko govorio o njima ili nije. Mi treba da budemo ponosni na naše porodice, na konđu i šajkaču, sveću i kadionicu i na kumstvo koje čini da veru čuva i veru vraća u krug, pa do večnosti.
Tagovi
Autorka
