Aleksandar Bulović: Knjiga o poljoprivredi bez pesticida doživeće i drugo, prošireno izdanje

Pre nešto više od dve i po godine Agroklub je pisao o diplomiranom inženjeru poljoprivrede Aleksandru Buloviću, iz Gradiške, u Bosni i Hercegovini, a povod je bila njegova knjiga "Poljoprivreda bez pesticida – da moguće je!". U međuvremenu, ta knjiga je privukla mnogo pažnje u svojoj domovini, ali i u Srbiji i Hrvatskoj. To je bio povod za novi intervju sa Bulovićem, a na samom početku on podseća na to o kakvoj knjizi je reč i zašto je odlučio da piše baš o toj temi.

Čemu ste u knjizi posvetili najviše pažnje?

Knjiga je praktičan priručnik za sve one koji žele da se bave organskom proizvodnjom, a ne znaju kako da počnu. Tako sam u knjizi najviše pažnje posvetio prirodnim preparatima za zaštitu biljaka, kao i najboljim kombinacijama biljaka u bašti. Potreba za pisanjem ovakve knjige nastala je, jer je na našim prostorima malo takve literature, a u konvencionalnoj poljoprivredi kod nas je prekomerna, često i nekontrolisana upotreba pesticida.

U BiH najmanje zainteresovani za knjigu 

Šta se od tada do sada događalo? Kakvo je interesovanje za knjigu u regionu (Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i u drugim državama), planirate li možda drugo prošireno izdanje?

Najveće interesovanje i dalje vlada u Hrvatskoj, što mi govori da je svest o ovoj temi tamo najveća. Srbija je, takođe, mnogo napredovala, naročito Vojvodina koja je poznata po poljoprivredi. BiH se nije previše pokrenula kada je reč o ovoj temi. Drugo prošireno izdanje knjige "Poljoprivreda bez pesticida - da moguće je!" skoro je gotovo i priprema se u saradnji sa jednom firmom iz Osijeka, koja planira da na tržište plasira zanimljivu i korisnu, inovativnu mašinu. U njenom kreiranju i ja sam sugerisao neke ideje.  

Vaša knjiga je svojevrsna promocija organske poljoprivrede?

Moja ideja je bila da ljude upoznam sa poljoprivredom koja je praktično nestala sredinom 20. veka. Zahvaljujući agresivnoj kampanji fitohemijske i semenarske industrije putem medija ljudi su brzo zaboravili da su vekovima gajili biljke bez upotrebe mineralnih đubriva pesticida, hormona i GMO.

Glavni problem je niska svest o značaju zdrave hrane

Koji su po Vama glavni problemi koje bi trebalo rešavati na planu proizvodnje zdrave hrane (da li su stvoreni neophodni zakonski okviri, edukacija, osvešćivanje proizvođača, ali i potrošača) ?

Glavni problem je niska svest o značaju zdrave hrane, a na tome treba raditi od vrtića. Uporedo sa tim, neophodno je koordinirati sa predstavnicima vlasti koji bi trebalo da donese zakone o obaveznoj konzumaciji zdrave hrane u predškolskim i školskim ustanovama. Nažalost, potražnja za zdravom hranom, odnosno svest o zdravom načinu života počinje tek kada doktor naredi, a to je uglavnom kada se otkrije neka teška bolest.

Šta na kraju ovog razgovora želite posebno da istaknete u vezi sa Vašom knjigom, odnosno proizvodnjom hrane na jedan zdraviji način, bez upotrebe pesticida?

Moja knjiga je svojevrstan vodič za zdrav život, jer sam u njoj napisao uputstva kako da oni, koje to interesuje, proizvedu zdravu hranu za sebe i svoju porodicu bez straha od otrova kojih je previše u konvencionalnoj poljoprivredi. Organska bašta daje zdrave plodove, lek je protiv stresa i odličan način za umerenu fizičku aktivnost i druženje jer čovek je ono šta jede.