Alternativne biljne vrste u organskoj proizvodnji

Na kvalitet i bezbednost hrane najviše uticaja ima sistem proizvodnje. Organska proizvodnja je posebna i doprinosi očuvanju zemljišta, voda, zdravlja biljaka, životinja i ljudi, biodiverziteta i agrobiodiverziteta. Ekološki i ekonomski značaj organske proizvodnje hrane obezbeđuje intenzivniji multifunkcionalni razvoj poljoprivrede i sela.

Nestanak biljnih i životinjskih vrsta širom sveta i narušavanje životne sredine najvećim delom je rezultat konvencionalne proizvodnje (akomulacija pesticida, degradacija zemljišta, gubitak genetičke raznolikosti, erozija zemljišta). Industrijska proizvodnja, agroekosistemi kao biološki bogate i plodne oaze, postepeno su pretvorene u pustinje.

Organska poljoprivreda ima strogo definisane agroekološke principe i gajenje alternativnih biljnih vrsta se savršeno uklapa u taj koncept.

Uzgoj bez upotrebe mineralnih hraniva i pesticida

Raznolikost alternativnih biljnih vrsta obezbeđuje širok spektar proizvoda, doprinosi raznolikoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudi i životinja. Neke alternativne biljne vrste gajene su u prošlosti, vremenom su postale zaboravljene, a danas se ponovo mogu naći u proizvodnji. U alternativne biljne vrste spadaju i neke nove vrste, koje do sada nisu bile prisutne u proizvodnji na našim poljima.

Alternativne vrste posebno su značajne za organsku poljoprivredu, jer većina ovih useva ne zahteva velika ulaganja i mogu se gajiti bez upotrebe mineralnih hraniva i pesticida. Proizvodnjom alternativnih vrsta podmiruju se realne potrebe, obezbeđen je siguran plasman i solidne cene.

O kojim alternativnim vrstama je reč?

Grupi alternativnih biljnih vrsta pripadaju jednogodišnje i višegodišnje vrste, koje se biološki veoma razlikuju, predstavnici su različitih botaničkih porodica. Predstavnici su vrste iz grupe žita, zrnene mahunarke, uljane, tekstilne, korenasto-krtolaste i lekovite biljke.

Alternativne biljne vrste iz grupe žita su sledeće vrste pšenice: krupnik, korosan (kamut), dvozrnac, jednozrnac i patuljasta pšenica, golozrni ječam i ovas, kukuruz tvrdunac, šećerac i kokičar, sirak šećerac, proso, kanarska trava, heljda, kvinoja i štir.

Kvinoja - zlatno zrno koje uspeva i kod nas

Zrnene mahunarke predstavnici su porodice leptirnjača, to su jednogodišnje vrste, pretežno usevi prolećne širokoredne setve. Gaje se radi zrna bogatog ukupnim proteinima, ugljenim hidratima i uljem čiji sadržaj zavisi od vrste. Pored zrna kao glavnog proizvoda, one se mogu sejati u različitim krmnim smešama za spremanje voluminozne stočne hrane. U alternativne vrste iz grupe zrnenih mahunarki ubrajaju se: soja, vigna, dolihos, bob, naut, sočivo, sastrica, lupine, arahis.

Uljane biljke pripadaju različitim botaničkim porodicama, gaje se kao jednogodišnje ili višegodišnje. Imaju zajedničku osobinu da u zrnima (plodovima ili semenima) sadrže veće količine ulja. U grupu alternativnih uljanih vrsta ubrajaju se: mak, ricinus, šafranika, sezam, lanik, uljane tikve.

Grupu alternativnih tekstilnih (uljano-tekstilnih) biljaka vrste čine: lan, kenafa i abutilon, koje su poreklom iz različitih geografskih područja, tako da se po uslovima uspevanja bitno razlikuju.

Alternativne korenasto-krtolaste biljne vrste su one kod kojih su produktivni organi zadebljali korenovi ili zadebljali delovi podzemnih stabala. Ove biljke pripadaju različitim porodicama i mogu biti jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje. U ovu grupu ubrajamo: cikoriju, slatki koren (batat), čičoku.

Jerusalimska artičoka - od setve do iskorišćavanja

Lekovite, aromatične i začinske biljke su grupa biljaka koju čine vrste poreklom iz različitih geografskih područja, zahtevaju posebne uslove uspevanja. U alternativne vrste iz grupe lekovitih, aromatičnih i začunski biljaka ubrajamo: mentu, kamilicu, lavandu, belu slačicu, morač, bosiljak i dr.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor