Biodinamički kalendar pokazuje najbolje dane za poljoprivredne radove?

Na mnoge procese koji se dešavaju na Zemlji deluje njen satelit mesec. Usled njihovih gravitacionih sila javljaju se plima i oseka. Biodinamički kalendar primenjuju uzgajivači koji žele da iskoriste njihova, ali i delovanja drugih planeta na biljke. Prema njemu se biljke seju, sade i obavljaju poljoprivredni radovi na određene dane kada na njih mesec deluje pozitivno.

Međusobna povezanost

Stvaranje biodinamičkog kalendara vezano je za Rudolfa Štajnera i počinje 1924. godine kada je on pripremio predavanja na temu održivog i ekološkog pristupa. Dalji njegov razvoj u vezi je sa Marijom Tun koja je svoja dugoročna proučavanja iskoristila za godišnje objavljivanje astronomskog setvenog kalendara sa naznakom dana povoljnih za setvu useva i obavljanje drugih radova.

Lunarni kalendar: Bez Sunca nema života, ali Mesec diktira setvu i žetvu

Neodvojivo je vezan za biodinamičku poljoprivredu u kojoj su zemljište, biljke i životinje međusobno povezani. Setva, sadnja i poljoprivredni radovi zasnivaju se na dva ciklusa u kretanju. U fazi rastućeg Meseca sokovi u biljkama kreću od korena do listova i plodova i dostižu svoj vrhunac u vreme punog. Nasuprot tome, u fazi opadajućeg sokovi idu na dole. To deluje na rast i razvoj biljaka tako da za vreme punog meseca i dva do tri dana pre i posle, njegov uticaj i sjaj omogućava da se proces fotosinteze odvija neprekidno. One se tada intenzivno razvijaju.

Kad je mlad - sej, a kad je pun - beri

Dakle, kada je on u rastućoj fazi, obavljaju se setva i sadnja biljaka koje se uzgajaju zbog plodova i drugih jestivih delova koji se nalaze iznad površine zemlje. Takvi su dani pogodni za setvu paprike, paradajza, patlidžana, krastavca, kupusa, graška, pasulja, tikvi, jagoda, cveća, kukuruza, lekovitog i začinskog biljka i trave.

Prema ovom kalendaru, za vreme punog meseca najbolje je obavljati berbu. Biljni sokovi se koncentrišu u lišću i plodovima. Smatra se da su ubrano voće i povrće tada najukusniji.

Biljke čiji su jestivi delovi ispod zemlje siju se i sade kada je u silaznoj fazi. Takve su vrste: krompir, repa, lukovi, cvekla, rotkva, rotkvice, šargarepa i druge korenaste i krtolaste kulture. U ove dane sadimo voćne vrste. Tada se biljni sokovi kreću prema dole.

Februar - mesec kada počinje setva i sadnja povrća

Mlad Mesec nam donosi dane kada je najbolje obaviti zaštitu, rezidbu, uklanjanje oštećenih i obolelih biljaka.