Lunarni kalendar: Bez Sunca nema života, ali Mesec diktira setvu i žetvu

Odavno su poljoprivrednici primetili, a naučnici mnogo kasnije proučili i potvrdili, da i nebeska tela utiču na usev. Još od starog Egipta, kad su sveštenici pratili zvezdu Sirijus da bi utvrdili da li je povoljno vreme za radove u polju, seljaštvo je gledalo u nebo i pokušavalo da nekako predvidi kad je pravo vreme za setvu.

Da od Sunca zavisi život, pa i poljoprivreda, bilo je jasno još narodima starog veka. Međutim, nikako ne treba zapostaviti lunarni, tojest Mesečev kalendar i njegove mene, jer su ljudi od nauke potvrdili da imaju vidljiv uticaj na plod i rod. Da bi se žitarice, povrće, voće i sve poljoprivredne kulture uzgajile, treba im dobro zemljište, voda, sunčani dani, odgovarajuća temperatura, đubrivo, ali nije na odmet da uzgajivač proveri i da li je Mesec u povoljnoj fazi. 

Setva prva četiri dana poslednje četvrti za rodnost

Vasa Pelagić (1833 - 1899.) u svom kapitalnom delu "Narodni učitelj" upravo ovom uticaju posvećuje poseban odeljak. Prvenstveno se "obračunao" sa ondašnjim poljoprivrednim časopisima (malobrojnim, ali - bilo ih je) koji su zastupali gledište da u doba mladog meseca ne treba sejati ništa. Naprotiv, ističe ovaj narodni tribun i prosvetitelj, ako su vremenske prilike povoljne, šteta je ne iskoristiti ih u vreme mladog meseca za sve radove, pa i za setvu.

Kako saditi u skladu sa svemirom?

Odlučno braneći narodno iskustvo, koje su njegovi savremenici podrugljivo zvali "babine vradžbine", dokazujući da se proces razlaganja ugljene kiseline u biljkama pod uticajem Sunca nastavlja i noću, pod svetlošću Meseca. Pelagić navodi da bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva, potvrđuju ovo na sledeći način: biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko koliko do obilnosti u plodu, kao što su grašak, pasulj, sočivo, krompir i tako dalje, valja sejati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle, kad su noći mračne, odnosno, kad mesec pred zoru izlazi; a one biljke za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što je kupus, salata, spanać, karfiol i drugo, valja sejati o mladini, dakle kad mesec već po zalasku sunca počne svetliti.

Kad se dakle seme o mladini poseje, tada je ono, s malo izuzetka, pod neprekidnim uslovom svetlosti - danju i noću: proces dnevne ishrane ne prekida se, nego se produžava i noću samo u manjoj meri; te s toga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju. Ako li 'pak, u prvom slučaju, ne potrebujemo bujnu i ranu biljku, onda umanjujemo vreme dejstvovanja svetlosti, sejući biljku kad su noći mračne, ističe Pelagić. 

Branje bilja shodno mesečevom položaju

Ko sluša Pelagićeve savete, obično već zna da se krompir i mrkva seju i sade u poslednjoj mesečevoj četvrti, inače će da "odu" u zelenilo, nadzemni deo, umesto da formiraju lep plod u zemlji. Ako se kupus sadi u doba mladog Meseca, odgajivači veruju da će roditi dovoljno "i za ljude i za prasad".

Jabuka se sadi kad je mlad mesec, takođe i živica i ukrasno grmlje, a u istoj nedelji orezuje se i vinova loza. Ruža se, naprotiv, orezuje kad je pun Mesec. Lekovito bilje bere se kad je Mesec u povoljnom položaju, a taj položaj se razlikuje od biljke do biljke.

Najstariji poljoprivredni kalendari, iz vremena kad je većina poljoprivrednika bila nepismena, imali su oznake kad je koja Mesečeva četvrt, a seljaštvo se ravnalo po ovim oznakama, vekovima, verovatno zato što se znanje o Mesečevim menama pokazalo kao vrlo korisno u njihovom poslu. Hladniji deo godine, kad ima manje radova u poljoprivredi, pravo je vreme da se o ovoj temi razmisli, od najstarijih narodnih verovanja do novih naučnih dostignuća, koja su, kakvo čudo, potvrdila mnoga od starih znanja.