Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pogled u prošlost
  • 05.12.2021. 14:00

Lunarni kalendar: Bez Sunca nema života, ali Mesec diktira setvu i žetvu

Seljaštvo se oslanjalo na Mesečeve mene hiljadama godina pre nego što je nauka potvrdila Mesečev uticaj na biljne kulture.

Foto: Depositphotos/znm666
  • 432
  • 38
  • 0

Odavno su poljoprivrednici primetili, a naučnici mnogo kasnije proučili i potvrdili, da i nebeska tela utiču na usev. Još od starog Egipta, kad su sveštenici pratili zvezdu Sirijus da bi utvrdili da li je povoljno vreme za radove u polju, seljaštvo je gledalo u nebo i pokušavalo da nekako predvidi kad je pravo vreme za setvu.

Da od Sunca zavisi život, pa i poljoprivreda, bilo je jasno još narodima starog veka. Međutim, nikako ne treba zapostaviti lunarni, tojest Mesečev kalendar i njegove mene, jer su ljudi od nauke potvrdili da imaju vidljiv uticaj na plod i rod. Da bi se žitarice, povrće, voće i sve poljoprivredne kulture uzgajile, treba im dobro zemljište, voda, sunčani dani, odgovarajuća temperatura, đubrivo, ali nije na odmet da uzgajivač proveri i da li je Mesec u povoljnoj fazi. 

Setva prva četiri dana poslednje četvrti za rodnost

Vasa Pelagić (1833 - 1899.) u svom kapitalnom delu "Narodni učitelj" upravo ovom uticaju posvećuje poseban odeljak. Prvenstveno se "obračunao" sa ondašnjim poljoprivrednim časopisima (malobrojnim, ali - bilo ih je) koji su zastupali gledište da u doba mladog meseca ne treba sejati ništa. Naprotiv, ističe ovaj narodni tribun i prosvetitelj, ako su vremenske prilike povoljne, šteta je ne iskoristiti ih u vreme mladog meseca za sve radove, pa i za setvu.

Kako saditi u skladu sa svemirom?

Odlučno braneći narodno iskustvo, koje su njegovi savremenici podrugljivo zvali "babine vradžbine", dokazujući da se proces razlaganja ugljene kiseline u biljkama pod uticajem Sunca nastavlja i noću, pod svetlošću Meseca. Pelagić navodi da bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva, potvrđuju ovo na sledeći način: biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko koliko do obilnosti u plodu, kao što su grašak, pasulj, sočivo, krompir i tako dalje, valja sejati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle, kad su noći mračne, odnosno, kad mesec pred zoru izlazi; a one biljke za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što je kupus, salata, spanać, karfiol i drugo, valja sejati o mladini, dakle kad mesec već po zalasku sunca počne svetliti.

Kad se dakle seme o mladini poseje, tada je ono, s malo izuzetka, pod neprekidnim uslovom svetlosti - danju i noću: proces dnevne ishrane ne prekida se, nego se produžava i noću samo u manjoj meri; te s toga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju. Ako li 'pak, u prvom slučaju, ne potrebujemo bujnu i ranu biljku, onda umanjujemo vreme dejstvovanja svetlosti, sejući biljku kad su noći mračne, ističe Pelagić. 

Branje bilja shodno mesečevom položaju

Ko sluša Pelagićeve savete, obično već zna da se krompir i mrkva seju i sade u poslednjoj mesečevoj četvrti, inače će da "odu" u zelenilo, nadzemni deo, umesto da formiraju lep plod u zemlji. Ako se kupus sadi u doba mladog Meseca, odgajivači veruju da će roditi dovoljno "i za ljude i za prasad".

Jabuka se sadi kad je mlad mesec, takođe i živica i ukrasno grmlje, a u istoj nedelji orezuje se i vinova loza. Ruža se, naprotiv, orezuje kad je pun Mesec. Lekovito bilje bere se kad je Mesec u povoljnom položaju, a taj položaj se razlikuje od biljke do biljke.

Najstariji poljoprivredni kalendari, iz vremena kad je većina poljoprivrednika bila nepismena, imali su oznake kad je koja Mesečeva četvrt, a seljaštvo se ravnalo po ovim oznakama, vekovima, verovatno zato što se znanje o Mesečevim menama pokazalo kao vrlo korisno u njihovom poslu. Hladniji deo godine, kad ima manje radova u poljoprivredi, pravo je vreme da se o ovoj temi razmisli, od najstarijih narodnih verovanja do novih naučnih dostignuća, koja su, kakvo čudo, potvrdila mnoga od starih znanja. 


Tagovi

Setva prema mesečevim menama Lunarni kalendar Vasa Pelagić Mlad mesec


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Berba kupina u selima podno Rudnika u punom je jeku. Iako je sušan period voćari su zadovoljni ovogodišnjim prinosom ali i kvalitetom plodova. Saša Savić gaji ovo voće na površini od 25 ari i očekuje prinos od oko šest tona. Cena kupine ove... Više [+]