Kako kompostirati na veliko?

Kompostiranje je prirodan proces razlaganja organskih materija namenjenih ekološkoj preradi domaćeg đubriva sa visokim udelom humusa. Sprovodi se postupno, te u kontrolisanim uslovima. Važnu ulogu imaju mikroorganizmi koji biološki razlažu biljne organske otpatke na jednostavnije delove koji se zatim pretvore u jedinjenja humusa.

To je zapravo proces reciklaže organskog, odnosno "bio otpada" kojim se dobija ekološki najprihvatljivije organsko đubrivo - kompost.

Šta sa biljnim i organskim ostacima? Vreme je za kompostiranje

Ovim rešavamo problem biljnih organskih otpadaka iz kuhinje i sa proizvodnih parcela, a u isto vreme dobijamo kvalitetno organsko đubrivo sa kojim ćemo obogatiti zemlju u povrtnjaku ili na njivi. Tako obogaćena zemlja moćno će ojačati biljke koje će zbog toga biti otpornije na štetočine i prouzrokovače bolesti. Hrana ili poljoprivredni proizvodi dobijeni bez upotrebe hemijskih sredstava imaju bolji kvalitet i nema štetnih uticaja na zdravlje ljudi. Kompostiranje je dakle jedan zatvoreni krug saradnje čoveka i okoline u kome svi profitiraju.

Način odlaganja

Na jednom kraju dvorišta, koje je zaklonjeno od direktnog osvetljenja i udara vetrova, pripremi se teren za kompostiranje. Priprema se sastoji u tome što se teren raščisti i poravna, a zatim se nanese sloj zemlje koja dobro upija tečnost, pokrije se slojem slame, pleve ili lišća. Oba sloja imaju zadatak da upiju tečnosti sa rastvorenim hranljivim elementima koji se cede iz gomile.

Iznad sloja slame, pleve ili lišća ređaju se biljni ostaci i biljni otpaci u rastresitim slojevima od 15 do 25 cm kojima se po potrebi, dodaje krečni materijal. Slojevi biljnih otpadaka vlaže se vodom, ređe osokom i drugim i pokrivaju slojem baštenske zemlje. Ovakvo ređanje slojeva biljnih otpadaka i biljnih ostataka i zemlje nastavlja se do visine 1 do 2 m. Na kraju se gomila ovakvog materijala pokrije slojem zemlje od oko 20 cm u koju se zaseje seme biljaka sa krupnim lišćem (bundeva, tikve) radi zaštite od direktnog osvetljenja.

Dodavanje krečnog materijala i povremeno vlaženje gomile doprinose ubrzanju razlaganja organskih materija. Iz istog razloga se meša - premešta kompost sa jedne gomile na drugu u neposrednoj blizini. Pri mešanju materijal se osvežava kiseonikom, što doprinosi razmnožavanju mikroorganizama, koji razlažu organske materije, a dobija se i homogenija gomila. Onaj biljnog porekla je obično posle tri do šest meseci pogodan za upotrebu, odnosno kada je masa homogena (humificirana) i kada se materijal iz koga je nastao ne može da raspozna.

Sastav komposta može se poboljšati dodavanjem pojedinih mineralnih đubriva (azotnih, fosfornih, kalijumovih). To je univerzalno đubrivo i koristi se u svako vreme i za sve kulturne biljke. Njegovo dejstvo je brzo i obično traje samo jednu godinu.

Svojstva 

Zreli kompost sadrži od 70 do 80 odsto organskih materija, azot, fosfor, kalijum i kalcijum. Fosfor brzo deluje, dok azot deluje nešto sporije. Sadrži i humusna jedinjenja koja zemlju čine plodnijom. Razlog tome je svojstvo humusa da apsorbuje vlagu i rastvara (zadržava) mineralne materije potrebne za napredovanje biljaka.

Osim toga, takvo đubrivo povećava mikrobiološku aktivnost zemljišta. 

Korišćenje 

Kompost treba pre korišćenja dobro prosejati, ako se radi o povrtnjaku, kako bi se uklonili svi nestrukturni biljni ostaci. Ti ostaci zatim mogu se vratiti na prvobitnu gomilu. Poljoprivrednim proizvođačima veći delići obično ne smetaju zato taj deo po želji se može i preskočiti. Količina hranjivih materija u kompostu nije toliko velika kao u đubrivima koja se mogu kupiti.

Zbog toga je pri đubrenju potrebno koristiti veću količinu komposta, od 30 do 60 tona po hektaru. Za kućne povrtnjake računajte da je potrebno od dva do pet litara po kvadratnom metru, zavisno od potreba pojedinih biljaka. Može se dodati i u rupe u koje će se posaditi sadnice voćaka, dok se uspešno koristi i za đubrenje voćnjaka.