Od vrste organskog otpada zavisi kolika će temperatura da se razvije, intenzitet i trajanje procesa kompostiranja. Koje ostatke možemo da koristimo, a koje treba izbegavati?
U jesenjem periodu je mnogo biljnih ostataka od kojih možemo da dobijemo kvalitetan kompost. Sada se čiste plastenici, bašte, cvetnjaci, voćnjaci i mnogo je organskog, a možemo da koristimo i kuhinjski otpad.
Obratite pažnju na vrstu organske materije, napravite dobar balans između zelene i smeđe. Dodavanjem samo jedne vrste otpada nećete dobiti kvalitetan kompost koji može podmiriti potrebe biljaka za različitim mineralima i drugim hranivima.
Od zelene mase dodajemo pokošenu travu, ostatke biljaka, cveća, plodove, zeleno lišće. Previše zelene trave daje gnjecavu kompostnu masu. Osim toga, suviše debeo sloj se sabije i nedozvoljava cirkulaciju vazduha što rezultira anaerobnom sredinom što će poremetiti procese kompostiranja. Višak azota iz trave će dati neprijatan miris. Dodavanjem suvog lišća izbegnite ovakve probleme.
Ono je deo smeđih materija, kao što su osušene trave, usitnjene grančice i već spomenuto suvo lišće. U ovu grupu ubrajamo i kartonske kutije od jaja, karton, papir, rolne toalet papira. Sve je potrebno prethodno pocepati na manje komade kako bi se što lakše izmešali sa ostalim sadržajem i brže razložili.
Iz kuhinje dodajemo ljuske od jaja, talog od kafe ili čaja, ostatke voća, povrća, hrane, ali ne i kosti ili ostatke mesa ili ribe jer privlače glodare.
Takođe, izbegavajte bacanje biljnih ostataka od zaraženih biljaka, jer mogu preživeti spore koje će da izazovu infekcije kada primenite kompost. Ne bacajte ni seme.
Razlikuju se dva procesa kompostiranja: topli i hladni. Od količine i vrste organskog materijala zavisi temperatura koja će se razviti u hrpi, intenzitet samog procesa.
Toplo kompostiranje je posledica veće količine smeđeg materijala te će doprinijeti višim temperaturama, do 70ºC. Procesi su intenzivniji, burniji, a razlaganje traje između dvije do tri sedmice.
Hladno kompostiranje je učestaliji oblik, jer često ima više zelene organske materije iz bašti, voćnjaka, cvjetnjaka i kuhinje. To doprinosi smanjenju intenziteta procesa, razlaganje je sporije i može trajati najmanje pola godine.
Prije ubacivanja otpada usitnite biljne ostatke na krupnije komade.
Tagovi
Autorka
Evo propisa ishrane životinja u organskom stočarstvu
Od betona do blata: Kako je Novela Karpenter pretvorila Oukland u učionicu poljoprivrede
Plodovi tretirani sojinim lecitinom traju duže: Za šta se sve koristi?
Bavite se organskom proizvodnjom ili to planirate? Evo kako do sertifikata
