Kako pripremiti perma gredicu u zimskim uslovima za ranu setvu povrtnih kultura

U perma gredicama koriste se svi prirodni resursi, ništa se ne baca, sve se ponovo koristi. Ono što ostane iz prethodne berbe, ponovo se vraća na gredice. Tako se na osušeno lišće, korenje i stabljike polaže sloj sena, a nakon toga odstajali, višegodišnje kompostirano kozje đubrivo, moglo se čuti na radionici setve i sadnje na podzemnim i nadzemnim gredicama u Društvenom vrtu Gregovica u Puli u organizaciji Udruge Zelena Istra, a koju je održala Marina Skorup, volonterka u Vrtu.

Za ovakav tip baštovanstva, ističe, nisu potrebna klasična đubriva i upotreba pesticida jer se koriste razni preparati od biljaka koje rastu u bašti.

Prirodnim resursima do održivog načina uzgoja

Nakon teorijskog izlaganja volonterke Marine, polaznici radionice primenili su znanje i rasporedili se na dve gredice, dužine oko četiri metra i optimalne širine metar i 20 cm kako bi se moglo pristupiti sa jedne i sa druge strane. Na svakom kraju uzdužne gredice ostavilo se 30-ak cm za sadnju sideratnog cveća, kao što su kadifica, dragoljub ili neven, uz začinsko bilje: mentu, bosiljak, koje će štititi zasad od raznih nematoda, gljivica i drugih štetočina.

"Na prvoj gredici, prošle godine sadio se krompir na travi uz jako dobre rezultate koja nam je posle koristila za odlaganje svog biootpada iz domaćinstva do zime i bila pokrivena slamom", kazala je Marina Skorup i dodala kako se biootpad većinom do sad, razgradio i na tu gredicu postavilo odležalo kompostirano kozje đubre.

Kako se rešiti puževa? Probajte permakulturni pristup

U prvi i zadnji red polaznici su posejali blitvu i cveklu. Nakon toga su napravili još tri dužna reda u koje su ugradili kartone presavijene širine oko 15 cm. Konačni izgled je u obliku slova "V". Tako oblikovane kartone, polaznici su napunili sitnim kompostom i u svaki red posejali: šargarepu, cikoriju (radič) i peršun.

Paralelno sa izgradnjom redova za kartone, zatvarao se red posejan cveklom i blitvom. Blitva i cvekla niču mnogo ranije nego šargarepa i peršun, kojima treba 20-30 dana do nicanja.

Kako sprečiti najezdu štetočina

Ovim načinom setve pokušava se spriječiti najezda šargarepine i lukove muve koje imaju više generacija godišnje. Šargarepine muve, naime, nisko lete, te se - ističe Marina, nadamo da neće naći put do šargarepe i tamo odložiti jajašca, jer blitva i cvekla ćeveć imati dobro razvijenu lisnu masu. Umesto blitve i cvekle, mogu se posaditi i grašak ili neke druge lisnate kulture u ovom periodu.

Između redova, direktno u zemlju, posađen je beli luk koji će se koristiti kao mladi luk na proleće.

Na drugu gredicu primenjen j isti način sjetve i sadnje uz upotrebu kartona, samo sa različitim kulturama. U prvi red je posađen bob u cik-cak koji na sebe privlači lisne vaši i u slučaju prolećnih toplijih sunčanih dana, biće dobra zaštita za druge kulture.

Nakon boba, posejana je crna rotkva i crvena rotkvica, dok je u karton posejan paštrnjak i lisnati celer. Na tu je gredicu takođe posađen luk za ranu prolećnu berbu.

To nije samo uzgoj hrane 

Bila je ovo zapravo vrlo aktivna interaktivna radionica u kojoj su polaznici znatiželjno i oduševljeno postavljali pitanja, a Marina strpljivo odgovarala i svima se posvetila. 

Polazniku Valteru Gržiniću iz Pule ovo je prvi dolazak na radionicu za koju je rekao da je fantastična i kako bi volio da ih je sve češće jer će mu preneto znanje biti veoma korisno.