• Organska đubriva
  • 03.12.2020. 14:00

Kompost: Izbegavati lišće oraha i proizvode životinjskog porekla

Njegovom upotrebom u proizvodnji, pozitivno se utiče na životnu sredinu, sprečava se erozija i značajno se poboljšava kvalitet poljoprivrednih zemljišta.

Foto: Depositphotos/elenathewise
  • 322
  • 27
  • 0

Organsko đubrivo, kod kog se humifikacija odvija u potpunosti tako da je organska materija u njegovom sastavu skoro pa trajni humus, naziva se kompost. Kontrolisani proces razgradnje i transformacije organskog otpada, pomoću bakterija, gljivica i insekata je kompostiranje i kako kaže Jovana Todorović, iz PSSRS, podrazumeva smesu različitih supstanci, poput otpadnog materijala sa gazdinstva, biljnih vrsta, lišća, slame, životinjskog izmeta i drugih.

Reč je o ekološki prihvatljivom hranivu i kao takvo, sve više se upotrebljava u biološkom uzgoju za koji je karakteristična upotreba obnovljivih izvora energije. Njegova osnovna uloga odnosi se na poboljšavanje plodnosti, fizičkih i hemijskih osobina i strukture zemljišta. Takođe, obezbeđuje korisne zemljišne mikroorganizme, izvor je hranljivih elemanata i ima pozitivan efekat na rast, zdravlje i kvalitet gajenih biljaka.

Materijal mora biti organski i biorazgradiv

Kako bi se dobilo adekvatno đubrivo, pre svega obratiti pažnju na odgovarajuću pripremu komposišta. U tu svrhu odabrati ocedno, lako pristupačno mesto, koje se nalazi u senovitom i izdvojenom delu gazdinstva. Kao komposišta prikladni su i kontejneri ili kutije, izrađeni od različitih materijala poput drveta, plastike ili metala. Preporuka je da njegova širina bude 150 - 200 cm, visina 60 - 120 cm dok dužina može biti proizvoljna.

Kako pripremiti kompost

Na površinu zemljišta prvo se postavlja drenažni sloj, visine 10 cm. On se sastoji od kukuruzovine, grančica, stabljike suncokreta, slame. Na njega se zatim naizmenično slažu sveži (zeleni) i suvi (smeđi) organski otpaci pa onda ide zemlja. Sveže komponente poput pokošene trave, talog kafe, filter vrećice od čaja, ostaci od voća i povrća, obezbeđuju azot. Suvi deo podrazumeva materije bogate ugljenikom, kao što su lišće, borove iglice, slama, seno, piljevina ili papir. 

Kada kompost dosegne određenu visinu, obloži se plodnom zemljom, debljine 10 - 20 cm i to je ustvari zaštitni sloj od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine. Celokupan otpad za kompostiranje mora da bude organski i biorazgradiv. U cilju sprečavanja njegovog zagađivanja ili širenja biljnih bolesti, trebalo bi izbegavati kompostiranje osemenjenih korova, obolelih biljaka, ostatke kuvanih jela, proizvode životinjskog porekla, lišće oraha, kao i otpad koji sadrži hemikalije.

Balansirati zeleni i smeđi deo

Humku koja se kompostira promešati svakih dva do tri meseca kako bi se obezbedila prozračnost i dovoljno vazduha, u cilju podsticanja rada aerobnih mikroorganizama. Ako nema kiseonika, razviće se mikroorganizami koji izazivaju truljenje umesto kompostiranja, što se može prepoznati po neprijatnom mirisu.

Kako napraviti kompostni čaj koji podstiče zdrav rast biljaka

Mešanje se izvodi ručno ili mehanizovano ako je reč o većoj količini materijala. Prvo mešanje odradi se tri do četiri sedmice nakon završetka slaganja humke.

Odnos ugljenika i azota u njoj važan je zbog brzine odvijanja samog procesa, a direktno je uslovljen organskom materijom. Preporučljiv odnos održava se balansiranjem količina smeđeg i zelenog otpada.

U kompostnoj masi mora se održavati nivo vlage od 40 - 60 odsto zbog uspešnog rada mikroorganizama. Da li je optimalna količina vlažnosti proverava se tako što se materijal sa humke stisne u šaci, s tim da iz šake ne sme curiti voda, a prilikom otpuštanja stiska materijal mora zadržati oblik dobijen stiskom. Izbegavati zalivanje hladnom vodom, da ne bi došlo do snižavanja temperature i usporavanja razgradnje pa je preporuka zalivati zelenim đubrivom od koprive ili gaveza.

Ostvaruje uštedu i omogućava zaradu

Kako bi se tačno utvrdile količine ovog đubriva za neku površinu, potrebno je odraditi analizu zemljišta. Optimalne doze u proizvodnji povrća iznose pet kilograma po metru kvadratnom, a za uzgoj ukrasnog bilja i cveća, koristi se kao supstrat u smeši sa vrtnom zemljom u odnosu 1:3.

Kada je zreli, koristi se za pripremu kompostnog čaja, koji je pogodan prirodni preparat za folijarnu prihranu, zaštitu i stimulaciju rasta biljaka. Spravlja se sa izvorskom vodom ili kišnicom u odnosu 1:15 (jedan litar komposta na 15 l vode).

Njegovom upotrebom u proizvodnji, pozitivno se utiče na životnu sredinu, sprečava se erozija i značajno se poboljšava kvalitet poljoprivrednih zemljišta. Pored ekološkog značaja, važan je sa ekonomskog aspekta jer je održiv i isplativ proizvod, ostvaruje uštedu, ali daje i mogućnost zarade njegovom prodajom.


Tagovi

Kompostiranje Organsko đubrivo Jovana Todorović Priprema komposišta Sveže komponente Kompostna masa Nivo vlage Kompostni čaj


Autorka

Ivana Živanić

Više [+]

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.