• Kompost
  • 24.12.2020. 12:00
  • Nišavski okrug, Ražanj

Opština Ražanj od organskog otpada pravi kompost koji besplatno deli

Ražanj se razlikuje od svih drugih opština i gradova na jugu Srbije po tome što izuzetnu pažnju posvećuje ekologiji i reciklaži komunalnog otpada. Najviše se ističe po pravljenju komposta koji kasnije besplatno deli voćarima i cvećarima.

Foto: Katarina Brković
  • 1.930
  • 1.778
  • 1

Ražanj, centar istoimene opštine na jugu Srbije, osim po neobičnom imenu, jedinstven je u našoj zemlji po mnogo čemu, a posebno po tome što je izuzetno čisto i uređeno mesto u kome optad nije smeće, već resurs. U mestu sa tek više od 1.300 stanovnika baš nigde ne možete da vidite bačen papirić, kutiju od cigareta ili plastičnu kesu. Nema polomljenih klupa i kanti za otpatke, nema divljih deponija, kao ni kontejnera iz kojih se "preliva otpad".

Posebno je zanimljivo postupanje tog mesta sa organskim otpadom. Umesto da završava na smetlištu, ovde prerađuje se u kompost i završava kao đubrivo u baštama i voćnjacima. 

Selekcija otpada kreće u kuhinji

Pomoćnik predsednika opštine Ražanj Dragiša Todorović rekao je za Agroklub da je ta opština sa selekcijom otpada i kompostiranjem krenula 2015. godine.

"Selekcija kreće u kuhinji, u momentu nastanka otpada. Domaćinstva u Ražnju imaju posebne kese i posude za odlaganje organskog otpada, koji potom odlažu u posebne kontejnere. Otpad iz kontejnera radnici komunalnog preduzeća odvoze u reciklažno dvorište na kompostiranje", kazao je Todorović.

Organski otpad u opštini Ražanj se odlažu u posebne kontejnere (foto: Dragiša Todorović)

Prema njegovim rečima, u reciklažnom dvorištu godišnje se dobije oko 10.000 litara komposta koji se besplatno deli domaćinstvima. Kompost je lagan, dodao je on, tako da se pakuje u džakove zapremine 50 litara.

"U početku smo kompost besplatno delili svim domaćinstvima, kako bi ljudi shvatili važnost selekcije otpada. Sada kompost delimo domaćinstva koja posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede dobijaju sadnice voća. Kada dobiju sadnice, dobiju i odgovarajuću količinu komposta, kako bi ih lakše zasadili", kaže naš sagovornik i dodaje da određenu količinu komposta dobijaju i domaćice koje izuzetno vole da gaje cveće, jer se kompost izuzetno dobro pokazao u gajenju ukrasnog bilja.

Kompostiranje nije tako jednostavno

Kako je rekao, obuku za kompostiranje prošlo je više domaćinstava iz sela sa područja opštine Ražanj, a jedan broj meštana se i dalje time bavi.

"Kompostiranje nije tako jednostavno kao što se misli, to nije truljenje. Ne možete samo da organski otpad ostavite negde na gomili. Ukoliko hoćete da dobijete kompost morate da sameljete organski otpad, da podesite sastav i pratite kretanje temperature."

Kako pripremiti kompost

Takozvano "toplo kompostiranje", traje sedam do osam dana - to nije truljenje organskog otpada mesec ili dva. Postupak kompostiranja u reciklažnom dvorištu u Ražnju kreće mlevenjem organskog otpada na komadiće ne veće od dva centimetra, a potom se prave gomile u koje se ubacuje "kvasac", odnosno ranije dobijeni kompost kako bi mikroorganizmi iz te materije mogli da započnu svoj deo posla.

Šta prođe kroz sito - kompost je, šta ne - kvasac

Nakon toga, dodao je Todorović, gomile organskog otpada pokrivaju se tankim slojem trine ili mlevenog drveta sa visokim sadržajem ugljenika. To je neophodno da bi se postigla ravnoteža između azota kojeg ima dosta u organskom otpadu i ugljenika koji je neophodan, a nema ga u dovoljnim količinama.

"Kada mikroorganizmi krenu da se umnožavaju i započne proces aerobne digestije, temperatura kreće da brzo raste i mora da se kontroliše kako ne bi prešla 65 stepeni. Da bi se gomila ohladila, a i zbog toga da bi mikroorganizmima obezbedili neophodan kiseonik, mora da se okrene, odnosno promeša", kaže iz opštine Ražanj i dodaju da u početku procesa se to čini dva puta, a potom jednom dnevno.

Materijal koji prolazi kroz sito je kompost (foto: Katarina Brković)

Prema njegovim rečima, da bi se postupak kompostiranja kompletno završio neophodno je da gomile odstoje još 20 dana zbog "smirivanja" procesa. 

"Materijal koji prođe kroz sito je kompost, a ostatak je deo organskog otpada koji mikroorganizmi nisu preradili. Njega ne bacamo, već nam služi nam kao 'kvasac' jer su u njemu inicijalni mikroorganizmi za naredni postupak kompostiranja", navodi Todorović.

Posebno se vodi računa o ambalaži pesticida

Na opštinskoj deponiji, osim organskog otpada, ne završava ni plastična i staklena ambalaža, ne baca se električni i elektronski otpad, kao ni ambalaža u koju se pakuju pestici. U reciklažnom dvorištu, dodao je pomoćnik predsednika opštine Ražanj, odvaja se i presuje plastična ambalaža, koja se kao i staklena ambalaža, prodaje na tržištu.  

Za reciklažnu industriju Srbije - 2,6 milijardi dinara

"Posebno vodimo računa o ambalaži u kojoj se pakuju pesticidi. Ražanj je opština u kojoj se najveći broj od 9.500 stanovnika bavi poljoprivredom, tako da ima i dosta tog otpada. Da se ne bi rasturao po njivama i bacao u reke, sakupljamo ga i predajemo firmama koje se bave reciklažom opasnog otpada", naveo je Todorović, tehnolog po struci.       


Tagovi

Kompost Prerada organskog otpada Ražanj Dragiša Todorović


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.