Posle 30 godina vodeničar Dragan ne melje žito

"Zbog nedostatka vode, ne vršim uslužno mlevenje žita do daljnjeg." Ovo je natpis na vratima koji zatiču svi koji ovih dana dolaze da samelju žito i kupe brašno u vodenici Dragana Živanovića iz Zlatarića kod Valjeva.

Suša i smanjen nivo vode u rekama uslovili su da vodenice u valjevskom kraju prestaju sa radom. To je slučaj i sa Draganovom. On je zbog nedostatka vode prestao da melje žito.

"Rad vodenice zavisi od prirode. Ove godine suša je potrajala duže nego inače, a ni tokom zime nije bilo snega. Nivo vode u koritu opadao je iz dana u dan i sada je već došlo do toga da vodenica ne može da radi", priča Živanović za Agroklub.

I pored prirodne nedaće koja otežava rad, Dragan čini sve da vodenica povremeno radi.

"Pokušavam nešto sa ustavom, kako mi to kažemo, da prikupim određenu količinu vode u branu koju imam i gde može dosta vode da se akumulira. Tako prikupljam vodu, pa pustim jedno vreme da malo meljem, da koliko toliko održim proizvodnju."

Na vreme napravio zalihe brašna

Sa iskustvom vodeničara od tri i po decenije, navikao je da se prilagođava ćudima prirode.

"Znam da leti može biti suše, pa sam na vreme napravio određene količine zaliha brašna. Sada možemo samo da gledamo u nebo i da se molimo da ovo ne potraje i da vodenica proradi", nada se naš sagovornik.

Da li vodenica "Kamenica" u Marinoj Kutini zaista ima čudesnu moć?

Priseća se da je i 2012. godina bila sa malo padavina, pa je u rekama bio nizak vodostaj.

"Čitao sam o vodama i tim podzemnim jezerima koja nastaju na dubinama od 15 do 20 metara, ali ona nastaju od snežnih padavina, ne od kiše. Kad padne sneg i kad se topi polako, to odlazi u zemlju u te akumulacije i odatle imamo izvore i vodu za bunare."

Ako nema zimi snega, bunari presušuju negde u oktobru ili novembru. Sada su, kaže Dragan, prazni već u julu i avgustu. Mali vodotokovi u okolini vodenice su već presušili, a lokalno stanovništvo nema vode za stoku.

"Kamenica je presušila, Bukovica, sve te male rečice. Skoro sam išao ka Taorskim vrelima i video da su na tri mesta presušile česme, suve su cevi, a to je planinski predeo. A šta da radimo, to je viša sila."

Pogled ka nebu 

Ipak, ne sedi skrštenih ruku dok čeka kišu i vodostaj koji će obezbediti da vodenični kamen ponovo radi.

"Sada remontujem, ima tu posla oko ustave i kamenja dok nema vode, ali ja bih ipak više voleo da bude vode i da i te remonte radim, nego ovako da vodenica stoji. Uvek ima onih koji svraćaju ili da kupe brašno ili da vide vodenicu i voleo bih da bar jedan kamen melje, da ti koji dolaze prvi put vide kako to izgleda", kaže ovaj vodeničar.

Gleda Dragan u nebo i prati prognoze, nadajući se kiši koja bi bila spasonosna.

"Ovde ne treba puno kiše, ovo je živa voda. Reka Obnica brzo krene da teče i voleo bih da se to što pre desi. Nije do nas, do  prirode je."

Inače, ova vodenica nadaleko je poznata po tome što kupci mogu da pazare brašno i kada domaćin vodeničar nije tu. Cena je napisana, brašno razmereno. Nikada niko nije otišao, a da nije platio. Dragan ima i dve poruke kojima se vodi kroz život: "Život i poverenje samo se jednom gube" i "Poštenje i poverenje žive u vodenici".

To su i  nazivi dve knjige koje je Dragan objavio i u kojima je preneo utiske mnogobrojnih kupaca i gostiju iz celoga sveta. 

_{Naslovna fotografija: AK grafika (foto:Sanja Dovečer)}