Posle kupovine kuće na selu, odmah krenuli sa organskom proizvodnjom

Kada su Miljana i Slavoljub Spasov iz Vranja krunisali svoju ljubav rođenjem sina Relje, rešili su da kupe kuću na selu sa imanjem na kome će da proizvode hranu na organski način. Na ovu ideju došli su kada su počeli svom detetu da pripremaju obroke od povrća. Želeći da se u njegovom tanjiru nađe samo zdrava hrana shvatili su da to mogu da mu priušte samo ako je sami proizvedu.

Zato su se odmah dali u potragu za takvim gazdinstvom. Nisu dugo tragali, brzo su videli oglas čoveka koji je u selu Dekutince, kod Vladičinog Hana, prodavao kuću sa imanjem površine 5,5 hektara.

Od batata, tikvica, paradajza... do čak 15 sorti pasulja

Na osnovu onoga što su pročitali u njemu, shvatili su da je to gazdinstvo njihov potencijalni dom i zato su, ne časeći ni časa, stupili u kontakt sa prodavcem, sa molbom da razgledaju kuću i imanje i dogovore se o eventualnoj kupovini. Da ta kuća bude njihov novi dom odlučili su čim su kročili u njeno dvorište. Posebno im se dopala obradiva parcela koja se nalazila tik uz kuću, a koja je bila idealna za proizvodnju zdrave hrane. Iako tada nisu imali ništa od mehanizacije oni su odmah posle kupovine, uz pomoć komšija, poorali ovu parcelu i pripremili je za sadnju povrća.

Važna pravila u organskoj proizvodnji

Ovog teškog, ali nadasve zanimljivog posla, bračni par Spasov prihvatio se sa velikom radošću. U tome je prednjačila Miljana koja je kod svojih roditelja već imala priliku da uzgaja povrće. Ona je i diktirala setvu, pa se tako pored povrtarskih kultura koje se standardno uzgajaju u njihovom kraju - bundevica, tikvica, plavog paradajza, našla i stara sorta pasulja zvana pasuljica, doneta iz susednog Bosilegrada, a čiji plod u berbi dostigne veličinu muškog palca.

Zasadila je i ljubičasti, beli i narandžasti batat, slatki krompir izvanrednog ukusa. Toliko je želela da eskperimentiše sa starim sortama pasulja da je u jednom trenutku imala 15 vrsta različitog oblika i boje, koji se uzgajaju svuda po svetu, a čije seme je mahom pronalazila na internetu i sadila.

"Kako bi koje seme niklo pažljivo sam pratila njegov razvoj sa ciljem da ostavim za sadnju ono koje najviše odgovara ovom podneblju, pa tako sada u bašti uzgajam samo pet vrsta pasulja", priča Miljana.

U njenoj bašti odlično uspeva i tigar dinja koja pomalo ukusom podseća na bananu, ali i crveni, zeleni i ljubičasti kukuruz, kukuruz osmak i kokičar. Uzgaja i dve domaće sorte nauta - crni i beli, a uz njih i susam. Da bi došla do sadnice susama ona je u kontejneru prvo isklijala seme, odakle je gotove sadnice zasadila među cvećem.

"Rast ove biljke je veoma interesantan. Na vrhu obično formira čauru koja podseća na mali zvončić, a kada sazri i osuši se iz nje se istrese susam", kaže naša sagovornica ističući da je na ovoj parceli uspešno odgajila i ljute papričice habanero i karolina riper, a koje uglavnom koristi za spremanje nekih ljutih specijaliteta od paprike za zimnicu.

Biljkama protiv insekata, motikom protiv korova

Ovo šarenilo od povrća ona sa suprugom uzgaja bez upotrebe hemijskih sredstava. Za zaštitu koristi isključivo biljke koje rastu u prirodi, a protiv insekata se bori biljkama poput zeljastog povrća, rabarbara. Travu eliminiše isključivo motikom, pa joj se iz tog razloga dešava da čim završi sa jednim okopavanjem, odmah mora da počne sa drugim, jer je zasađeno povrće na početku njive ponovo stiglo za okopavanje.

Dok to radi, njen sin Relja je stalno uz nju. Njemu je najinteresantnije da boravi u bašti kada zasađeno povrće počne da zri. Tada on, kada njegova majka zbog posla okasni sa obrokom, sebi izabere najlepši zreli plod i pojede ga u slast ili bere plod tigar dinje ili krastavca koji rađa krastavčiće manje od trećine prsta, koji je Miljana specijalno zasadila zbog njega. To šarenilo od povrća koje sa sauprugom uzgaja u svojoj bašti veoma često dođu da vide njihove komšije, prijatelji i poznanici sa kojima sarađuju, a koje redovno isprate sa plodovima ili semenom nekog od zasađenog povrća.

"Sa nekim komšijama smo već podelili seme krompira batat koga pored izvanrednog ploda krasi i list u obliku srca. Dobar deo proizvedenog povrća poklonili smo bračnim parovima sa malom decom iz Vladičinog Hana i Vranja i to sve sa ciljem da oni imaju zdrav obrok u svom tanjiru", ističe Miljana.

Ova žena je na jesen iz svoje bašte pokupila i spakovala svo seme povrća koje je proizvela tokom sezone, a među kojima se našlo i seme ljubičastog krompira sa iznedrenim plodom od čak 4,3 kilograma. U bašti bračnog para Spasov i naredne sezone će se naći nove sorte povrća koje se ne uzgajaju na našem podneblju, ali ne u tolikoj meri kao što su planirali jer moraju da završe sa uređenjem kupljene kuće za stanovanje.