Osnovna hrana ružičastih čvoraka su skakavci i drugi insekti, ali i bobičasti plodovi; dudinje, trešnje. Ne ugrožavaju useve već su veoma korisni jer jedu skakavce i insekte i zbog toga su važan faktor u suzbijanju najezde skakavaca.
Protekle sedmice javnosti je privukla pažnju vest o dolasku ružičastih čvoraka iz daleke Indije u Prislonicu, naselje u Moravičkom okrugu. Ružičasti čvorak je ptica selica koja svoja gnezda pravi u oblasti između Crnog i Kaspijskog mora, pa je njihovo pojavljivanje u Srbiji izazvalo interesovanje i radost brojnih ljubitelja ptica. U predelima gde se razmnožavaju i zimuju njihovo prirodno stanište su stepe i travnati tereni.
Njihov dolazak uočio je predsednik Skupštine Društva ljubitelja ptica i prirode "Sove na oprezu" Zoran Rajičić koji nam je i pomogao da bolje upoznamo ove ptice neobičnih boja koje su sada pored reke Dičine.
Prvi zapisi o prisustvu ružičastih čvoraka u Srbiji datiraju još iz druge polovine XIX veka i početka XX dok su poslednji put uočeni 2018. godine. Ove godine primećeni su u Mačvi, dok je u okolini Niša ornitolog Ivan Medenica u nekoliko jata izbrojao oko 1000 ptica. Ipak, na teritoriju Čačka, sada su doleteli prvi put.
"Pitomi krajolici, mozaična staništa, obilje livada, zasadi voća privukli su ružičaste čvorke u prelepu Šumadiju. A zašto u Prislonicu? Pa treba znati da je Prislonica carstvo frule i da se tu održava znameniti Sabor frulaša Srbije Oj Moravo", kaže Rajičić i dodaje da je poznato da čvorci, uopšte, podražavaju zvukove drugih ptica, pa se nada da će ovde naučiti i poneti u svoju postojbinu neku našu frulašku pesmu.
Osnovna hrana ružičastih čvoraka su skakavci i drugi insekti, ali i bobičasti plodovi; dudinje, trešnje. Ne ugrožavaju useve već su veoma korisni jer jedu skakavce i insekte i zbog toga su važan faktor u suzbijanju najezde skakavaca.
Njihovo prisustvo u Srbiji je kratkotrajno i ne u tolikom broju da bi na bilo koji način poremetili biodiverzitet, ugrozili druge ptice, smanjili hranidbene resurse. Sa druge strane, u našim krajevima situacija je takva da ružičasti čvorci nemaju prirodnog neprijatelja. Poznato je da u lancu ishrane svaka ptica ima svog predatora. Čvorke love sokolovi, jastrebovi i kopci.
"Što se sokolova tiče oni su u Srbiji veoma, veoma ugroženi i populacija im je destkovana. Toliko ih je malo, da smemo tvrditi da ne predstavljaju opasnost po ružičaste čvorke", saznajemo od Rajičića koji dodaje da bi trebalo da istaknemo i jednu drugu dimenziju njihovog prisustva u Srbiji.
"Ružičasti čvorci su izuzetno lepe ptice, pobudili su veliku pažnju ne samo stručne, ornitološke javnosti već mnogih medija i građana. Desetine ljudi na ulici nas je zaustavljalo i pitalo za ovu pticu. Zahvaljujući njima širi se krug ljubitelja i posmatrača ptica, skreće se pažnja na uništavanje i nestajanje prirodnih staništa, nestanak brojnih ptičijih vrsta".
Klimatske promene su samo jedan od faktora zbog kojih su ove ptice u našim krajevima. U ornitologiji se migracijama ptica, širenjem areala, vremenom seobe i sličnim faktorima dokazuje globalno otopljavanje i promena klime. Postojbina ružičastih čvoraka zimi je Indija, a u gnezdećem periodu Evroazija.
"Ovi ,'naši' su, u potrazi za hranom, verovatno došli iz bližih nam zemalja poput Turske, Grčke, Makedonije ili Bugarske. To je takozvana populaciona ekspanzija kada se oni u svojoj postojbini toliko namnože da nema dovoljno hrane za sve i onda jata ružičastih čvoraka kreću u invaziju Evrope. Podrazumeva se, da kod nas nema obilje hrane, oni ne bi ni dolazili ovde", objašnjava naš sagovornik i dodaje da iz iskustva zna da će biti tu do polovine juna.
Na koji način usitnjenim posedima i pravilnom kosidbom činimo sebi uslugu?
"Ove ptice raskošnog perja koriste kraj proleća i početak leta da se dobro nahrane u Evropi pre nego što odu na gnezdilišne lokacije na istok".
Ružičasti čvorci znaju da zalutaju i do Francuske, Velike Britanije, a jedini način da se sazna pravac kretanja i preleta ptica je da se čipuju ili prstenuju.
"Nažalost, nismo imali priliku da to uradimo. Isuviše je malo ornitologa i ljubitelja ptica u Srbiji da bismo mogli sve da propratimo i da preduzmemo sve potrebne mere. Mi se iskreno nadamo da će se neki od njih gnezditi kod nas, jer im je ovo period razmnožavanja. Za sada je jedino pouzdano gnežđenje dokazano pre osam godina u okolini Boljevca", zaključio je Rajičić.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
