• Organsko vino
  • 05.11.2018. 12:00

Sorte grožđa panonia i regent za organska vina

Na dunavskom pobrđu nedaleko od Grocke, Branislav Anđelić uzgaja vinovu lozu na organski način - bez mineralnih đubriva i prskanja sa jakim hemijskim preparatima (samo sumpor i plavi kamen). Od ubranog grožđa spravlja eko-vino bez upotrebe aditiva, vinobrana i kvasaca.

Foto: Branislav Anđelić
  • 83
  • 5
  • 0

Organska proizvodnja vina se polako omasovljava u svetu, a u Srbiji je tek u povoju. Među malobrojnim pionirima ekološkog vinogradarenja je i Branislav Anđelić iz Beograda, koji do pre pet godina nije imao nikakvo praktično iskustvo u ovom poslu, osim što je bio ljubitelj dobrog vina.

U razmišljanju čime će da se bavi kada ode u penziju - izabrao je proizvodnju organskog vina u malim količinama. U Zaklopači  kod Grocke, na pobrđu zvanom Plavinci, kupio je tri šibljem obrasle parcele i na površini od jednog hektara  posadio vinovu  lozu. Ubrzo zatim u sklopu vinograda izgradio je i manji vinski podrum sa čije terase  puca vidik na Dunav. Na pitanje zašto se opredelio za organsku proizvodnju grožđa, Anđelić odgovara da izbegava upotrebu hemijskih preparata i mineralnih đubriva, jer želi da proizvedeno vino ispunjava sve zdravstvene kriterijume.

Domaće organsko vino samo u Grockoj

Sorte panonia i regent idealne za uzgoj

Tragajući za sortama vinove loze pogodnim za organsku  proizvodnju vina, posadio je dve -domaću panoniu (bela) i nemački regent (crna). Zašto? 

"Panonia, selekcionisana u Institutu u Sremskim Karlovcima, je naša najotpornija sorta na bolesti pepelnicu, plamenjaču i sivu plesan. Osim toga, čokot je umereno bujan sa manjim brojem kratkih zaperaka. Okca su retko raspoređena, sa uspravnim letorastima, pa je čokot veoma prozračan", objašnjava Anđelić.

Za proizvodnju crnog vina odabrao je nemačku sortu regent, koja se gotovo i ne gaji u našim vinogorjima. Njene odlike su otpornost na niske zimske temperature, uspravan rast sa malo zaperaka i takođe velika otpornost na bolesti i štetočine.

Regent
Nemačka sorta regent

Uzgojni oblik čokota Smart-Dyson

Kalemove vinove loze Anđelić je posadio na međurednom razmaku od 1,8, a u redu 0,9 metara. Odabrao je uzgojni oblik čokota Smart-Dyson, koji ova dvojica poznatih vinogradarskih stručnjaka preporučuju za organski način proizvodnje. Čokot je visine 110 - 120 centimetara na kome se lastari naizmenično okreću i vezuju za žice na dole i gore. Tako se postiže da špalir bude uzan i veoma prozračan, sa minimalnim zalamanjem lastara, skidanjem zaperaka i suvišnih listova.

"Prednost  ovog uzgojnog oblika je što vetar lakše prodire u krošnju čokota i isušuje vlagu koja uzrokuje  bolesti. Sunce obasjava grozdove koji se zrenjem olako beru na toj visini", objašnjava Andjelić

Zelenišno đubrivo osnovno hranivo, zaštita čajevima

Zanimljivo je da se u vinogradima ne upotrebljava stajsko đubrivo, jer nije iz organske proizvodnje - već samo zelenišno. Međuredni prostor je trajno zatravljen i redovno se kosi. U redu oko čokota zemljište se okopava ručno motikama i to veoma plitko, koliko da se sa površine ukloni korov koji će lozi da "otima" vlagu.

Loza se od bolesti štiti samo sa dva-tri prskanja tokom cele vegatacije – plavim kamenom i sumporom, a od štetnih insekata raznim biljnim čajevima, kao i setvom raznih biljaka (kadifica, neven) koje imaju moć odbijanja ili privlačenja nepoželjnih insekata.

Plavinci
Plavinci

Finalni proizvod  Anđelićevog organskog vinogradarenja je eko-vino. Tačnije, tri vrste vina zanimljivih imena  - Indigo (crno), Ramona (roze) i Ćilibar (belo), koje prodaje prodavnicama zdrave organske hrane i hotelima u Beogradu i Novom Sadu.


Tagovi

Branislav Anđelić Zaklopača Plavinci Eko vino Panonia Regent Organsko vinogradarstvo


Autor

Miodrag Palić

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi