Šta sve 'ide' u kompost, a šta ne?

Kompost je koristan materijal koji popravlja strukturu zemljišta, obogaćuje ga humusom i korisnim bakterijama, reguliše vodni i vazdušni režim, obezbeđuje biljke korisnim hranljivim materijama, povoljno deluje na njihovu vitalnost i otpornost na bolesti i štetočine.

Kako pripremiti kompost

Prema rečima Milice Popadić, savetodavca iz lozničkog "Poljosaveta", kompost se može praviti tokom cele godine. Zimi se aktivnost mikroorganizama smanjuje zbog hladnoće, pa kompostnu masu treba zaštititi od prevelike vlage i hladnoće a leti od isušivanja i redovno proveravati vlažnost.

"Organski otpad čini čak 30 odsto svakodnevnog otpada jednog domaćinstva. Tu spada sav biorazgradivi materijal kao što su pokošena trava, lišće, uvelo cveće, korov, stara zemlja iz saksija, usitnjeno granje, sirovi ostaci povrća i voća, talog kafe, kesice čaja, ljuske jaja, životinjska dlaka, perje, male količine neštampanog papira, pepeo drvenog uglja ili drva", kaže Popadićeva.

Najbolje u gomilama zbog lakše manipulacije

Navodi da je idealno mesto za kompostište osunčani prostor koji je lako dostupan za manipulaciju, gde se ne zadržava voda i nije u blizini velikog drveća. Podloga ne sme biti nepropusna kao što su beton, cigla, asfalt, drvo.

Najjednostavniji način kompostiranja je u gomilama, objašnjava Popadićeva, a ta gomila treba biti visoka oko 1-1,5 m i isto toliko široka, a dužina zavisi od količine raspoloživog materijala. Kompostiranje u gomilama omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše preokretanje i kontrolu vlažnosti i provetrenosti.

"Nedostatak kompostne gomile je u tome što zauzima više prostora nego komposteri od dasaka ili kante za kompostiranje. Pre stavljanja otpadaka na kompostište, skine se mali sloj zemlje i na zemlju se stavi drenaža od grančica, krupnih stabljika kukuruza i slično, a potom sloj od 15 do 20 cm otpadaka i sloj zemlje od 5 cm. Slaganje slojeva može ići do visine od jednog metra sa završnim slojem zemlje od 10 cm."

U kompost ne stavljajte lišće oraha i hemikalije

Sloj otpada treba da sadrži oko dve trećine vlažnog, zelenog, hranjivog materijala bogatog kiseonikom i jednu trećinu smeđeg, suvog i manje hranljivog materijala bogatog uljenikom, a naglašava da se ne smeju kompostirati; korovi sa semenom, lišće oraha jer sadrži otrove, bolesne biljke, otpaci kuvanih jela jer privlače glodare, meso i kosti, jer privlače pse i mačke, velike količine novinskog papira, časopisa u boji, pelene, pseći, mačji i ljudski izmet.

Kako i šta kompostirati?

Zatim ne sme se kopostirati ostaci duvana, sadržaj vrećica iz usisivača, pepeo kamenog i crnog uglja ili uglja za roštilj zbog teških metala, kao ni otpaci koji sadrže hemikalije, stari lekovi, ulja, plastična ambalaža, bojeno ili impregnirano drvo, stiropor, metal, staklo.

"Ne sme da se rasipa, već da ostaje u grumenu"

Optimalna vlažnost kompostne mase je važna za razgradnju biomaterijala.

"Kada ga stisnemo u šaku, voda ne sme da se cedi, a nakon otvaranja šake, materijal se ne rasipa nego ostaje u grumenu. Dobra provetrenost doprinosi boljem zagrevanju i bržoj razgradnji organskog materijala, a postiže se mešanjem krupnijeg i sitnijeg, drvenastog i mekog, suvog i vlažnog materijala", objašnjava loznički savetodavac.

Rastresanje prema njenim rečima traba obaviti najmanje jednom mesečno uz pokrivanje slojem zemlje. Ukoliko je materijal sitniji lakše se meša i rastresa, bolji je rad mikroorganizama i razgradnja. Kompost je zreo nakon šest do 10 meseci i on je tada ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje i miriše na šumsku zemlju. U njemu ne bi trebalo da se prepoznaje početni biomaterijal, osim ponekih teže razgradivih delova.

Ne zakopavajte ga duboko!

Sa druge strane ukoliko je nezreo kompost ima svetliju boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci lako razgradivih materijala, poput lišća, ostataka povrća i slično. Takav kompost mora još neko vreme da odleži.

Popadićeva savetuje poljoprivrednike da u proleće pre sadnje ili u periodu rasta i razvića biljaka, kompost pospu po zemlji i po mogućstvu ga lagano pomešaju sa slojem površinske zemlje. Ne sme se duboko zakopavati jer se time guši, a ako se koristi za saksijsko cveće, mora se u podjednakoj količini mešati sa zemljom iz bašte.

Kako napraviti prirodna đubriva?

U zemljište se prosejani kompost može dodavati tokom cele godine po malo, a ostatak komposta od prosejavanja može se vratiti u komposter, pomešati sa svežom masom i otpočeti novi proces.