• Zdrava hrana
  • 01.11.2019. 18:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Svetlana i Duško Sedlar šest godina uzgajaju aroniju na Fruškoj gori

Novosadski mladi i ambiciozni bračni par Svetlana i Duško Sedlar već šest godina na Fruškoj gori gaje aroniju, iako po struci nisu poljoprivrednici. Svetlana je farmaceutkinja, dok Dušan radi kao ekonomista u banci.

Foto: Privatna arhiva porodice Sedlar
  • 230
  • 59
  • 0

Novosadski mladi i ambiciozni bračni par Svetlana i Duško Sedlar već šest godina na Fruškoj gori gaje aroniju, iako po stuci nisu poljoprivrednici. Svetlana je farmaceutkinja, dok Dušan radi kao ekonomista u banci. 

Ipak, njih dvoje su načinili hrabar korak, te su rešili da na vikendici zasade aroniju, kako bi iskoristili višak obradive zemlje i kako bi više vremena provodili u prirodi. Aroniju su zasadili na 10 ari i veoma su zadovoljni dosadašnjim rezultatima svog rada.

Aronija zdrava, ali slabo isplativa za uzgoj

Prvi ozbiljniji rod stiže za tri godine od sadnje 

Naravno, u ovu priču nisu krenuli neupućeni, prvo su se dobro raspitali o uzgoju ove po mnogima lekovite biljke. Zasadili su dvogodišnje sadnice za svoje potrebe, ali je vremenom bilo sve više roda, te su odlučili i da je prodaju. Odlučili su se za dvogodišnje sadnice, jer već sledeće godine može da se očekuje po neki plod, ali prvi ozbiljniji rod stiže otprilike posle tri godine od sadnje. Idealno vreme za sadnju je kasna jesen, mada kako saznajemo, moguće ju je saditi i na proleće. 

Duško je zadužen za poljoprivredne radove, dok je Svetlana zadužena za marketing, ali i za kuvanje slatkog. "Kada smo razmišljali šta bi bilo najbolje da posadimo na višku slobodne zemlje na Fruškoj gori, sasvim slučajno smo čuli za ovu biljku i njena lekovita svojstva. Raspitali smo se još više o njoj i zaključili da je to ono što želimo, kako bismo plodove koristili pre svega mi i naša porodica, a zanimljivo nam je bilo to što gajenje ove biljke nije bilo široko rasprostranjeno," navodi Duško.

Iako aroniju bije glas da nije zahtevna za gajenje, Duško kaže da nije baš tako. Prema njegovim rečima, ako neko želi da radi kvalitetno, svakako da to zahteva dosta napora, vremena i energije. Pre svega od početka proleća, pa praktično do zime potrebno je konstantno odstranjivanje korova oko same biljke naročito, dok je ona još mlada.

Novosadski mladi i ambiciozni bračni par Svetlana i Duško Sedlar već šest godina na Fruškoj gori gaje aroniju

Rutava buba pravi probleme tokom cvetanja 

Zatim, Duško kaže da je neophodno i stalno košenje i zalivanje, dok je u proleće u vreme cvetanja biljke, potrebno neprekidno angažovanje oko sakupljanje rutavih buba, koje dolaze u velikom broju i ukoliko se ne skidaju sa biljke mogu da nanesu veliku štetu. 

"Puno posla ima i kada je berba, naročito, ako sve radite ručno kao mi. Aroniju apsolutno ne tretiramo ni sa čim, isključivo je zalivamo i povremeno đubrimo sa stajskim đubrivom. Nikakve preparate ili hemiju ne koristimo i zato možemo da se pohvalimo, kako se bavimo organskom proizvodnjom," navodi sagovornik.

Inače, oni nisu imali većih problema sa štetočinama, osim sa rutavom bubom koja pravi ozbiljne probleme tokom cvetanja, pošto jede cvet i može veoma da umanji rod, pa je zato sakupljaju ručno. Rutava buba se pojavljuje samo u proleće u vreme cvetanja.

Ne može se živeti samo od uzgoja aronije 

Upitan da li je isplativo gajiti aroniju, on smatra da na velikim površinama nije isplativo, jer organizovani otkup ili ne postoji ili se veće količine otkupljuju po veoma niskim cenama. Kada je reč o prodaju manjih količina, Duško kaže da postoji tražnja, međutim navodi, kako je zapravo teško, ukoliko želi da mu to bude primarni izvor prihoda. Drugim rečima, sagovornik smatra da se ne može živeti samo od uzgoja aronije. "Po našem iskustvu, lepo je gajiti aroniju pre svega za sopstvene potrebe ili da to bude kao neka vrsta hobija, ili dodatna zanimacija, ali živeti od nje se teško može. Zato se aronija uglavnom prerađuje," navodi Sedlar. 

A kako bi imali koristi od lekovite biljke koju gaje, ova porodica se bavi njenom preradom. Kada je reč o matičnim sokovima, ovaj bračni par naglašava da se sveže ubrana aronija prvo melje, zatim se presuje i cedi i na kraju pasterizuje i sipa u staklene flaše. "Pošto naši matični sokovi nemaju konzervanse niti bilo kakve druge dodatke, vodu ili sećer, oni mogu da stoje i do godinu dana u ostavi ili špajzu, ali nakon otvaranja treba je držati u frizideru i potrošiti za 15 dana," ističe sagovornik.

A kako bi imali koristi od lekovite biljke koju gaje, ova porodica se bavi preradom aronije

Od ploda bobice matični sokovi i slatko od aronije 

Osim svežeg ploda/bobice koji može da se zamrzne i koristi tokom cele godine, prave pomenute matične sokove, a od ove godine prave i manju količinu slatkog od aronije.

Šanse da jednog dana napuste posao i da se posvete isključivo proizvodnji ove biljke su veoma male, jer smatraju da bi u tom slučaju i pod uslovom da nađu veliko tržiste za plasman proizvoda, morali da automatizuju procese i pređu na mehaničku berbu i obradu aronije. "U ovo smo pre svega ušli zbog osećaja zadovoljstva da sami učestvujemo od početka do kraja procesa i da sve radimo ručno na prirodan način, što nam u stvari pričinjava i najveće zadovoljstvo," kaže nas sagovornik.

Po njegovim rečima aronija se najviše preporučuje ljudima koji imaju problema sa lošom krvnom slikom, zatim odlična je za poboljšanje imuniteta, ali ima i niz drugih korisnih svojstava. "Veoma je važno napomenuti da aroniju, ali i drugu zdravu hranu, osim kada se razbolimo, treba da koristimo pre svega kao preventivu," zaključio je Duško Sedlar.


Povezana biljna vrsta

Aronija

Aronija

Engleski naziv: Chokeberry | Latinski naziv: Aronia melanocarpa

Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u Rusiji, Poljskoj, Češkoj... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Aronija Uzgoj aronije Organska proizvodnja Rutava buba Sadnice aronije Svetlana Sedlar Duško Sedlar


Autorka

Ljiljana Milovanović

Poljoprivredna tehničarka voćarsko- vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi