Uloga i značaj ekoloških troškova na poljoprivrednom gazdinstvu

Poslednjih godina na globalnom nivou sve češće se manifestuju problemi povezani sa klimatskim promenama. Značajnu zaslugu u tom procesu, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Niš Branka Miljković, imaju emisije štetnih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte.

"Poznato je da su određene grane poljoprivrede, kao i procesna industrija značajni emiseri ovih gasova. Dodatno u poljoprivrednoj proizvodnji se redovno koriste pesticidi i druge hemikalije, gorivo, voda, što može imati nepovoljan uticaj na životnu sredinu", rekla je Miljkovićeva i dodala da su regulatorna tela gotovo svih zemalja sveta uvela određene ekološke zakone i posledično visoke namete kako bi ograničile zagađenje.

Ekološke takse i razne kazne

S tim u vezi javljaju se značajni troškovi po osnovu plaćanja različitih ekoloških taksi, ali i kazni za nepoštovanje zakona. Sve rigoroznija zakonska legislativa sugeriše da će ovi troškovi imati tendenciju rasta, što ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere svakako može anulirati napore u pravcu redukovanja troškova i održanju profitabilnog poslovanja.

"Iskustva iz prakse ukazuju da u brojnim kalkulacijama troškova komponenta ekoloških troškova ostaje nevidljiva. Ovi skriveni troškovi uključuju ekološke troškove kao što su troškovi istraživanja povezani sa pronalaženjem ekološki osvešćenih dobaljača, inicijalni troškovi dizajna ekološki naklonjenih proizvoda, troškovi regulative koji se često obuhvataju kao opšti troškovi", kaže savetodavac i dodaje da to dalje ima za posledicu pogrešne informacije o profitabilnosti pojedinih proizvoda i što je još važnije - uslovljava donošenje pogrešnih poslovnih odluka.

"Hrana treba da hrani, a ne da truje" - koliko je dozvoljena količina pesticida u namirnicama?

Zato je, navodi, važno identifikovati i pažljivo analizirati ekološke troškove za svaki proizvod koji se proizvodi.

Možemo ih, tako svrstati u sledeće grupe:

• troškovi prevencije (izbor dobavljača, opreme, dizajniranje proizvoda, recikliranje proizvoda…);
• troškovi detekcije (inspekcija proizvoda i procesa, razvoj sistema za merenje ekoloških performansi, testiranje da li je došlo do kontaminacije vode…);
• interni troškovi ekoloških propusta (troškovi održavanja opreme za kontrolu zagađenja, tretman i odlaganje toksičnog otpada, licenciranje, škart koji ostaje nakon recikliranja…);
• eksterni troškovi ekoloških propusta (čišćenje kontaminiranog zemljišta i vode, propuštene prodaje usled neadekvatnih ekoloških performansi…).