"Hrana treba da hrani, a ne da truje" - koliko je dozvoljena količina pesticida u namirnicama?

Procenjuje se da od ukupne količine pesticida koji se koriste, tek oko 0,1 procenat završi na ciljanim organizmima, kao što su insekti ili korovi, dok 99,9 procenata završi u životnoj okolini - na drugim biljkama, u zemljištu i tako dalje.

(Ne)Racionalna upotreba pesticida

Svako ko se bavi primenom pesticida treba da sprovede određeni niz mera, ali praksa pokazuje da se u većini slučajeva to ne poštuje, pa onda imamo prekoračenje doze, delovanje van rokova primene, kalendara zaštite i neadekvatnog postupanja sa ambalažom, kaže prof. dr Slobodan Milenković.

"Mnogi zaštitari u praksi greše jer se oslanjaju na pesticide kao osnovni i jedini alat u zaštiti bilja. To je totlano nepravedno i to zameram kolegama jer ne sprovode ono što u knjigama piše i što se govori na predavanjima. Idealna primena pesticida bi bila da se on zadrži na ciljanim mestima, ali se oni najviše raspršuju po okolini i završavaju u zemljištu i ispiraju se u vodotokove. Možemo mi nešto dobro da radimo, ali je možda naš komšija blizu i nemamo prostornu izolaciju", kaže prof. dr Milenković.

Ono na šta posebno ukazuje naš sagovornik je akumulucija raznih pesticida i herbicida u zemljištu i navodi primer DDT-a koji je zabranjen još sedamdesetih godina, ali se i dalje koristi u nekim afričkim zemljama, a još uvek proizvodi u Indiji. Zbog toga se mora obratiti pažnja na bioakumulaciju pesticida. Istraživanja koja su sprovedena u SAD kod ljudi koji su oboleli od alchajmerove bolesti pokazuju da oni koji su bili izloženi, na bilo koji način DDT-u, da i danas imaju u krvi produkt raspadanja DDE, supstance koja se ne izlučuje, već se akumulira.

"Danas sve sve više govori o metaboličkom sindrumu, a to je da pacijenti imaju povećan nivo šećera u krvi, visok pritisak, gojaznost, holesterol. Obično kažemo, pa sediš, unosiš previše hrane, međutim studija koja je rađena 2022. godine, na uzorku od oko 7.000 učesnika, da je učestalost metaboličkog sindroma za 42 odsto uvećana kod ljudi koji su bili izloženiji uticaju pesticida."

Nestanak pčela

Pesticidi imaju veliki uticaj i na korisne insekte. Određeni broj pčela ne može da preživi zimu, ima i parazita poput varoe i normalan gubitak je pet do 10 procenata, ali je poslednjih desetak godina, prema rečima profesora Milenkovića gubitak ponegde i do 90 odsto.

"Svi smo svesni koliko su pčele značajne za opstanak čoveka, pre svega su značajne kao oprašivači i procenjeno je da je njihova vrednost oko 22 milijarde evra. Ja bih rekao da je njihova oprašivačka vrednost pitanje života jer mi ne možemo da opstanemo bez hrane i plodova koji nastaju oprašivanjem", kaže naš sagovornik.

Ukoliko se boravi u prirodi, lako je uporediti da je broj insekata i ptica manji u odnosu na prethodne godine.

"Istraživanja koja su sprovedena u Nemačkoj pokazuju da je za 78 odsto manja brojnost svih insekata. Apsurd je da je u urbanim sredinama i parkovima veća brojnost insekata, nego u seoskim područjima. Posledica je i smanjenje broja ptica. Svi smo primetili da je manje vrabaca. Ja ne bih da generalizujem, ali je činjenica da neki proizvođači neracionalno koriste pesticide, pa imamo više orlova krstaša na zastavi Srbije nego u prirodi."

Zabranjena sredstva i dalje u upotrebi?

Upotrebu karbofurana koji se koristio za uništavanje štetočina i glodara, država je zabranila odavno, ali je analizom u uginuloj ptici on pronađen, a profesor Milenković kaže da se našao neko "pametan" da ga koristi za uništavanje glodara i zbog toga su neke ptice uginule. Velika polemika je i oko upotrebe glifosata koji je totalni herbicid.

Ponovo odobrena upotreba glifosata u EU - na koliko godina?

"U zemljama gde je intenzivna proizvodnja GMO, glifosat je ruku pod ruku sa tom biljkom jer one imaju gen koji je otporan na glifosat. Njegova proizvodnja je od 1995. porasla 12 puta, sa 67 miliona na 826 miliona kilograma 2014. Veliki broj studija govori o negativnom uticaju na mikrobiologiju zamljišta, ali i na čoveka. Veliki broj studija pokazuje uticajglifosata na endokrini sistem", kaže profesor.

O čemu treba da razmišljamo?

Ostaci pesticida u hrani su zakonski regulisani, a maksimalno dozvoljene količine odnose se na aktivne supstance. Stručnjaci kažu da se u jednom proizvodu, može naći i više različitih aktivnih supstanci, tako da je čovek tokom dana izložen "koktel" efektu kroz njihov zbirni i združeni efekat, objašnjava Nikola Damnjanović iz Sertifikacione kuće RMS001 i dodaje i da je država kroz zakonodavstvo dosta toga učinila, ali nigde na svetu nema da je definisan maksimalni broj aktivnih supstanci u jednom proizvodu.

"Kada je reč o hrani za bebe i decu do tri godine starosti, međunarodni propisi definešu da ona ne sme sadržati ostatke nijednog pesticida iznad od 0,01 miligrama po kilogramu za svaku aktivnu komponentu. Postavlja se pitanje zašto onda hrana za odrasle sme?", pita Damnjanović.

"Od 2007. godine se bavimo sertifikacijom, a 2013. radili smo kontrolu jednog proizvođača jabuka i pri tom je utvrđeno da na proizvodu postoji 10 različitih ostataka insekticida i fungicida. Do tada sam imao iskustva sa tri ili četiri i prva pomisao mi je bila da ta jabuka ne može biti bezbedna. Međutim, svaka od tih stavki je bila u propisanim granicama. Onda sam istraživao i došao do zaključka da nigde u svetu, a ni kod nas ne postoji limitiran broj aktivnih materija i koliko god da ih ima, proizvod se smatra bezbednim", kaže naš sagovorovnika i  postavlja pitanje, da ako aktivnu materiju koja deluje na nervni sistem u određenoj količini, pa ako je više različitih, šta je sa njihovim kumulativnim dejstvom?

"Kada se pogledaju analize od pre 10 godina i za ono što se tada smatralo bezbednim, danas bi neko krivično odgovarao. Od tada su bar četiri insekticida zabranjena, a za većinu je smanjena dozvoljena granica."

Stav je da hrana treba da hrani, a ne da truje, odnosno da šteti organizmu. Dok jednog dana zakonski to ne bude regulisano, težnja je da što više proizvođača proizvodi hranu bez ostataka pesticida.